RUBRIKE

 
Politika Ekonomija Drustvo Hronika Svet Kultura Sport
 
 
LINKOVI

 
B92 Beta Blic Danas Glas Javnosti MTS Mondo RTS Tanjug
 
 
Samo delimično poštovanje sloboda medija u Srbiji (Šifra: DR251)

02.05.2008

Srbija je po poštovanju slobode medija svrstana među delimično slobodne zemlje, kao 87. na listi od ukupno 195 zemalja, a najviše zamerki u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa odnosi se na političko okruženje u kojem rade novinari i pitanje vlasništva i finansiranja medija. U izveštaju o slobodi medija tokom 2007. "delimično slobodnim" smatraju se sve zemlje regiona izuzev Slovenije, koja je jedna od 72 države na svetu u kojima, po oceni Fridom hausa, postoji sloboda
štampe. Izveštaj koji se objavljuje godišnje, uoči Svetskog dana slobode medija 3. maja, procenjuje stepen slobode štampanih, elektronskih medija i Interneta u svakoj zemlji na svetu. Ocene za 2008. temelje se na procenama zakonskog, političkog i ekonomskog okruženja u kojem su novinari radili u 2007. godini. Kada je reč o slobodi štampe u Srbiji najbolje su ocenjeni ekonomski uslovi, a najgore političko okruženje, iako je globalno gledano okruženje u kojem deluju mediji tokom 2007. ostalo relativno nepromenjeno, ocenio je Fridom haus. Uz napomenu da Ustav i zakoni u Srbiji garantuju slobodu štampe, u izveštaju se navodi da su tokom 2007. "konzervativni i nacionalistički elementi u vlasti bili manje tolerantni prema kritikama medija, a kleveta je i dalje ostala kažnjivo delo". Prema oceni Fridom hausa, i elektronski i štampani mediji u Srbiji su veoma aktivni i promovišu različita gledišta, ali je medijsko okruženje i dalje na neki način politizovano. Novinari povremeno pribegavaju autocenzuri, a mnogi izbegavaju politički teške teme, uključujući i rasprave o ratnim zločinima i pregovorima o statusu Kosova, dodaje se. Fridom haus navodi da je javni servis (RTS) koji se finansira iz obavezne pretplate bio dominantni medijski izvor, sa svoja dva programa i Radio Beogradom. Javni mediji, kao i državna novinska agencija Tanjug koja dobija sredstva od države, uživaju određen nivo implicitne podrške vlasti, dodaje se. Fridom haus navodi da su mediji u državnom vlasništvu u Srbiji tokom 2007. uživali snažnu finansijsku podršku vlasti dok za privatne medije nema vladinih subvencija. Vlasništvo nad medijima i dalje nije transparentno, a ima i naznaka da su neki formalni vlasnici samo parvan za stvarne inetrese. S rastućim prisustvom stranih firmi neznatno je porasla i koncentracija vlasništva u medijima, dodaje se. U izveštaju se konstatuje da su srpski elektronski i štampani mediji uglavnom u privatnom vlasništvu. Navodi se da vlada ima udeo u dnevniku "Politika", ali ima malo direktnog uticaja na uređivačku politiku. Većina lokalnih medija međutim tek treba da se privatizuje, a za tu vrstu liberlizacije nema podrške lokalnih vlasti. U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju Fridom haus navodi i da su medijske organizacije i novinari često žrtve maltretiranja, vandalizma i nasilja. U aprilu prošle godine je nakon izveštavanja o jednoj neonacističkoj organizaciji dopisniku Bete i predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinku Gruhonjiću prećeno smrću, a istog meseca je i eksplodirala bomba na prozoru stana novinara Vremena Dejana Anastasijevića nakon njegovog pisanja o jednoj paravojnoj formaciji, precizira se u izveštaju. U izveštaju se pominju i napadi na nezavisnu televiziju B92 i njene novinare, kao i tekst glavne urednice Politike povodom pritisaka "jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji" na novinare tog lista zbog načina na koji su izveštavali, uz konstataciju da se napadi na novinare često ne istražuju na odlučan način. Lokalni mediji u Srbiji rade u još težem okruženju, ocenjuje Fridom haus i dodaje da lokalne vlasti novinarima onemogućavaju pristup informacijama i sarađuju uglavnom sa držvanim medijima. U oktobru su, dodaje se, maskirani napadači upali u dve TV stanice u Novom Pazaru i zaustavili ponovno emitovanje intervjua sa jednim islamskim vođom. Fridom haus navodi i da postoji zabrinutost da je proces u kojem je Republička radiodifuzna agencija dodeljivala dozvole za emitovanje bio nefer i netransparentan, čemu treba dodati i komplikovanu proceduru za dobijanje dozvole. U julu 2007, navodi se, Vrhovni sud je doneo presude u korist dve TV i šest radio stanica koje su se žalile zbog nedobijanja dozola za emitovanje, ali je RRA ignorisala presudu i ostala pri svojim odlukama. Fridom haus kritikuje RRA i za mešanje u uređivačke odluke RTS kada je naložila toj televiziji da direktno prenosi sednice parlamenta, dodajući da je budžet RRA pod kontrolom parlamenta. Fridom haus u izveštaju pominje i zatvaradnje BK televizije zbog emitovanja bez dozvole, dodajući da je ta TV kratko vreme tokom 2007. emitovala program preko satelita. Pristup Internetu u Srbiji nije ograničen, ali samo 14 odsto popualcije dobija informacije na taj način. Na kraju izveštaja o Srbiji Fridom haus navodi da medijsko okruženje na Kosovu regulišu civilna misija UN i ustavni okvir. Ocenjuje se da je sistem izdavanja dozvola za emitovanje na Kosovu komplikovan i nekonzistentan a rad privremenog medijskog komesara netransparentan. Navodi se takođe da je tokom 2007. zabeleženo više slučajeva nasilja, a novinari su se žalili da nemaju pristup javnim informacijama. Iako su mnogi mediji preživljavali zahvaljujući donacijama većina je imala finansijske probleme. Kao rezultat toga urednička nezavisnost i dalje predstavlja slabu tačku na Kosovu, a mediji se priklanjanju biznis interesima, ocenjuje Fridom haus i dodaje da je Radio-televizija Kosova praktično na raspolaganju političkom i ekonomskom interesu. Globalno gledano, najveća sloboda štampe, po oceni Fridom hausa, vlada u Finskoj, Islandu, Danskoj, Norveškoj, Belgiji i Švedskoj, dok najmanje slobode uživaju novinari i mediji u Severnoj Koreji, Burmi i Turkmenistanu. Regionalno posmatrano štampa je najslobodnija u zapadnoj Evropi gde se 24 od ukupno 25 zemalja smatra slobodnim, a delimičnu slobodu štampa uživa samo u Turskoj. Najneslobodnija štampa je u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike gde se neslobodnim smatra 79 odsto zemalja regiona. U regionu srednje i istočne Evrope koji obuhvata i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, po oceni Fridom hausa, najslobodnija štampa je u Estoniji, Češkoj, Litvaniji i Mađarskoj, dok su na začelju liste kao neslobodne zemlje Kazahstan, Rusija, Belorusija, Uzbekistan i Turkmenistan. Od 28 zemalja ovog regiona Slovenija je na 7. mestu, kao zemlja sa slobodnom štampom. Hrvatska je na 10, Crna Gora na 11, Srbija na 12, BiH na 14, Makedonija na 15, a Albanija na 16. mestu, sve u statusu zemalja sa delimično slobodnom štampom. (Beta)
 Vaše Mišljenje
 
 
Srbija bez tolerancije za nacionalne manjine (Šifra: DR250)

29.04.2008

U Srbiji trenutno postoji klima neprijateljstva prema nacionalnim ili etničkim manjinama, uključujući Rome, kao i prema verskim grupama, koju podstiče jedan broj medijskih kuća i političara, tvrdi se u izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, objavljenom u utorak u Strazburu. U izveštaju ovog tela Saveta Evrope, koji je usvojen 14. decembra prošle godine, navodi se da je Srbija preduzela odredjeni broj mera u borbi protiv rasizma i netolerancije, kao što je
potpisivanje Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, usvajanje novog Ustava i Krivičnog zakonika i izbor ombudsmana, ali da je potrebno da uradi mnogo više. Kritikuju se pojedine odredbe ustava, poput one u članu broj 1, kojim se predvidja da je Srbija država srpskog naroda i svih gradjana koji žive u njoj, čime se, prema ovom telu, "posredno pravi razlika" izmedju Srba i drugih državljana. Navodi se i da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama "doprineo stvaranju negativne klime prema takozvanim 'netradicionalnim' verskim zajednicama, kao što su Jehovini svedoci i odredjene evangelističke grupe". "Pojedini predstavnici Srpske pravoslavne crkve, koja igra važnu ulogu u društvenom i političkom životu zemlje, imaju udela u podsticanju neprijateljstava prema ovim grupama (…), koje nazivaju ´sektama´, a njihove pripadnike optužuju da su sledbenici ´satanizma´", navodi se u izveštaju. Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije preporučuje srpskim vlastima da obezbede da svi učenici u školama imaju predmet gradjanskog vaspitanja, koji je trenutno izborni predmet sa veronaukom. Ovo telo SE preporučuje i da obrazovanje o ljudskim pravima bude sastavni deo školskog programa na svim nivoima i u svim disciplinama, kao i da se u tom smislu sprovede i obuka profesora, ali, u širem društvenom kontekstu, i pripadnika policije i pravosudnih organa. U izveštaju se kritikuje "rasna diskriminacija prema Romima i drugim manjinama", kao što su madjarska manjina u Vojvodini i albanska manjina u Srbiji, a posebno u oblasti Preševa, Bujanovca i Medvedje, "gde ova manjina trpi diskriminaciju u oblastima kao što su pristup obrazovanju i državnoj administraciji, a naročito policiji i pravosudju". Navode se primeri neefikasnog reagovanje policije i pravosudja na rasističke napade i skrnavljenje verskih spomenika i nadgrobnih ploča i zaključuje da oni "nisu preduzeli neophodne korake za kažnjavanje počinilaca ovih dela". Komisija govori i o postojanju antisemitizma, koji se "ispoljava kroz rasprostranjenu i neometanu prodaju antisemitskih knjiga i drugih izdanja, kao i kroz akte vandalizma, uključujući skrnavljenje grobova i ispisivanje grafita na zidovima sinagoga i jevrejskih spomenika". Klimu neprijateljstva prema verskim manjinama naročito proizvode odredjeni mediji i političari, zaključak je ovog tela Saveta Evrope. "Razvoj demokratije takodje je doveo do povećanja broja tabloida, koji često negativno izveštavaju, izmedju ostalog, o etničkim i verskim manjinama", ocenjuje se u tekstu. Zaključuje se da u Srbiji još uvek ne postoji nezavisno telo koje bi razmatralo pritužbe na medije i izricalo kazne novinarima koji se ogreše o zakonske propise o pozivanju na rasnu mržnju, zbog čega Komisija preporučuje srpskim vlastima da obezbede da se zakonske odredbe protiv govora mržnje obavezno primenjuju na novinare koji ih prekrše. (Tanjug)
 Vaše Mišljenje
 
 
Blokade i protesti Srba na Kosovu i Metohiji (Šifra: DR249)

31.03.2008

Suspendovani radnici srpske i romske nacionalnosti Kazneno-popravnog doma (KPD) Lipljan blokirali su zgradu Koordinacionog centra u Gračanici i uputili tri zahteva premijeru Srbije Vojislavu Koštunici. Istovremeno, u Gračanici i svevernoj Kosovskoj Mitrovici održani su protesti Srba. Oni su podržali zahteve oko 150 suspendovanih pripadnika Kosovske policijske službe (KPS) srpske nacionalnosti da se vrate na posao pod komandom UNMIK policije. Suspendovani radnici KPD
Lipljan, njih 82, od državnih organa Srbije traže da reše njihove socijalne probleme koji su nastali nakon što su posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, 17. februara, napustili radna mesta u KPD Lipljan. Potom ih je suspendovalo Ministarstvo pravde Kosova. Pošto su radnici blokirali zgradu Koordinacionog centra, ispred zgrade u Gračanici čekaju svi zaposleni, među kojima je i načelnik kosovskog okruga Goran Arsić. Na protestu Srba u centru Gračanice, kako je rečeno, poslednji put je upućen poziv pojedinim Srbima da napuste Vladu i Skupštinu Kosova i prestanu sa davanjem legitimiteta kvazi državi Kosovo. Nakon protesta u centru Gračanice organizovana je protestna šetnja do manastira a uičesnici su nosili transparenti "Kosovo je srce Srbije" i "Ovo je Srbija". U vreme trajanja jednosatnog protesta pripadnici KPS-a i vojnici Kfor-a blokirali su saobraćaj na magistralnom putu Priština-Gnjilane koji prolazi kroz Gračanicu. Pored blokade, profesor Slobodan Kostić ispred zgrade drži čas studentima isturenog odeljenja Filozofskog fakuteta u Kosovskoj Mitrovici, jer se prostorije u kojima studenti uče nalaze u okviru zgrade Koordinacionog centra u Gračanici. Oni su od premijera Srbije zatražili da država Srbija preuzme sve radnike koji su radili u KPD Lipljan od 2002. godine, kao što je obećala nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Demonstranti takođe traže hitan sastanak sa premijerom Srbije. Treći zahtev je da im rešavanje statusa bude garantovano "u pisanoj formi", a u suprotnom će i dalje blokirati prostorije Kosovskog okruga, Više ekonomske škole, isturenog odeljenje Filozofskog fakulteta i sve ostale institucije u zgradi Kosovskog okruga. Radnici su pre dve nedelje prekinuli protest, koji je do tada trajao šest dana. Posle toga im je, kako kažu učesnici protesta, obećano da će primati novčanu nadoknadu od državnih organa Srbije u visini plate koju su dobijali u KPD Lipljan. Obećano im je i da će imati socijalno osiguranje i da će im se uplaćivati penzijsko osiguranje.Kosovski Srbi su na mitingu u severnom delu Kosovske Mitrovice zatražili nastavak dijaloga Beograda i UNMIK administracije, a od međunarodne zajednice da poštuje važeću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Poslednji izveštaj: Suspendovani radnici Kazneno popravnog doma "Lipljan" srpske i romske nacionalnosti nastavili su i u sredu protest i blokadu zgrade Koordinacionog centra u Gračanici, zahtevajući da im država Srbija isplaćuje plate. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja (Šifra: DR248)

24.03.2008

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac položio je u Zemunu venac na spomenik pripadnicima Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Jugoslavije stradalih tokom bombardovanja SRJ 1999. godine. U okviru obeležavanja devete godišnjice kampanje NATO u kojoj je stradao 41 pilot i pripadnik PVO, vence su položili i članovi porodica poginulih sa kojima je ministar razgovarao. U Komandi V i PVO Šutanovac je primio i pilote koji su učestvovali u borbenim dejstvima za vreme
NATO bombardovanja. "Danas obeležavamo devet godina otkako je NATO alijansa započela bombardovanje Srbije. Ljudi iz PVO koji su tog dana bili na poziciji prvi su izašli na branik otadžbine i imali nesreću da prvi stradaju", rekao je ministar posle ceremonije. Šutanovac je izrazio nadu da su "nam događaji od pre devet godina dovoljan nauk da u budućem vremenu razmišljamo više politički nego vojno". Vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić je položio cveće i zapalio sveću na spomen obeležju "Zašto?", u znak sećanja na 16 radnika RTS-a koji su poginuli tokom bombardovanja 1999. godine. Alimpić je spomenik "Zašto?" nazvao jednim od najtužnijih mesta i izrazio nadu da se takvi događaji više nikada neće ponoviti. Na spomenik su cveće položili i sveće zapalili i članovi porodica poginulih. Majka poginulog radnika Nebojše Stojanovića Žanka Stojanović kazala je da su "krivci oko nas", kao i da se nada da se ovakva tragedija više nikada nikome neće desiti. U bombardovanju zgrade RTS-a, 23. aprila 1999. godine, poginulo je 16 radnika te medijske kuće - Jelica Munitlak, Milovan Janković, Dragan Tasić, Dejan Marković, Milan Joksimović, Slobodan Jontić, Slaviša Stevanović, Nebojša Stojanović, Aleksandar Deletić, Ivan Stukalo, Tomislav Mitrović, Ksenija Branković, Siniša Medić, Branislav Jovanović, Darko Stoimenovski i Dragorad Dragojević. Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je 2002. na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade i ljude i tehniku iselio iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj ulici na sigurnije položaje. I drugi čelnici Beograda, predstavnici političkih partija i udruženja boraca su, polaganjem venaca i odavanjem pošte stradalima, obeležili devetu godišnjicu NATO bombardovanja. Pomoćnik v.d. gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović položila je venac na grob Milice Rakić, na Batajničkom groblju.  Zamenik predsednika Skupštine grada Milorad Perović položio je venac, na spomen obeležje u ulici Jovana Marinovića, na mestu stradanja sedmorice pripadnika Gardijske brigade i troje pacijenata Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović". Na brdu Straževica ispred spomenika "Glasnik" vence su položili predstavnici Udruženja boraca rata od 1990, Socijalističke partije Srbije i opštine Rakovica.  Hrustanovićeva je položila venac i na spomen obeležje pripadnicima Protivvazdušne odbrane stradalim u odbrani Beograda. I predstavnici grada Niša položili su vence na spomen obeležje žrtvama NATO bombardovanja ispred zgrade Univerziteta u Nišu. Na Niš je tokom 11 nedelja bombardovanja ispaljeno oko 300 projektila u 48 napada, od čega je poginulo 34 ljudi, a preko 200 je teže i lakše ranjeno. Najviše nastradalih bilo je napadu kasetnim bombama kada je poginulo 15 osoba u napadu 7. maja u centru grada kod zelene pijace. Na Spomen-ploču iznad arterske česme kod Sokolskog doma, s imenima pet žitelja opštine Sremska Mitrovica stradalih u NATO bombardovanju 1999, položeni su venci ove opštine i Vojske Srbije. Svim žrtvama NATO bombardovanja održan je pomen u crkvi Svetog Marka u 12.30 časova. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Sukob Srba i međunarodnih misija na severu Kosova (Šifra: DR247)

17.02.2008

Više od sto ljudi, među kojima i pripadnici UNMIK policije i Kfora, povređeno je u sukobima Srba i međunarodnih misija u severnom delu Kosovske Mitrovice. Neredi su počeli nakon što je UNMIK policija uhapsila grupu radnika pravosuđa srpske nacionalnosti koji su u petak ušli u zgradu suda u Mitrovici i zatražili da se vrate na posao. Srbi iz Mitrovice pokušali su da spreče da uhapšeni budu izvedeni iz severnog dela grada. Prema rečima zdravstvenih radnika povređeno je oko 70
Srba, od kojih je 15 zadržano na bolničkom lečenju, mahom sa prostrelnim ranama. Prema podacima Kosovske policijske službe i međunarodnih misija, povređeno je oko 25 UNMIK policajaca i osam pripadnika Kfora. Srbi optužuju UNMIK policiju i Kfor da su pucali na demonstrante, ispaljivali šok bombe i suzavac i koristili pendreke. Sa druge strane, međunarodne misije optužuju Srbe da su pucali na snage bezbednosti, bacali ručne granate, kamenice i Molotovljeve koktele. Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je UNIMIK policiju i Kfor da se uzdrže od upotrebe sile prema Srbima koji protestuju zbog preuzimanja zgrade Opštinskog i Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, saopštila je Pres služba predsednika države. Tadić smatra da ovakvo oštro reagovanje, uz prekomernu upotrebu sile, pripadnika UNMIK-a i Kfora, koji su inače zaduženi za bezbednost svih građana na prostoru Kosova i Metohije, posebno danas, 17. marta, na dan kada je srpski narod preživeo jedan od najgorih pogroma, može da izazove dalju eskalaciju sukoba na čitavoj teritoriji pokrajine, navodi se u saopštenju predsednika Srbije. Tadić je zatražio od kosovskih Srba da nijednim svojim gestom ne provociraju upotrebu sile od strane međunarodnih snaga i pozvao lidere kosovskih Srba da učine sve da se situacija u Kosovskoj Mitrovici smiri. UNMIK je saopštio da su policija UN i Kfor ponovo uspostavili kontrolu nad sudom u Kosovskoj Mitrovici i pozvao je sve zajednice na Kosovu da ostanu mirne. Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić rekao je da je UNMIK-u predat zahtev da Srbi uhapšeni u zgradi Opštinskog i Okružnog suda u severnom delu Kosovske Mitrovice budu odmah oslobođeni. Iz UNMIK-a tvrde da će Srbi biti hitno procesuirani i pušteni. "Ljudi su na silu izbačeni iz suda. Nećemo da se pomeramo od zgrade Suda dok ne vrate uhapšene", rekao je Samardžić. On je pozvao okupljene na mir, red i disciplinu, na šta su okupljeni negodovali. "Ovo što su nam uradili vratićemo im", odgovorio je okupljenima Samardžić i preneo im da imaju poverenje u Beograd. Učesnici protesta su se, po kišovitom vremenu, sa mosta vratili do zgrade Suda, gde će ostati sve dok uhapšeni ne budu vraćeni iz Prištine. Sukobi u Kosovskoj Mitrovici prestali su nakon što su se pripadnici Kfora i UNMIK policije povukli ispred zgrade suda. Na ulici su ostali tragovi žestokog sukoba - kamenice, razbijeno staklo, ispaljene čaure, patrone od suzavca i izgorela vozila. Prema prvim izveštajima sa lica mesta, u operaciji povređeno je nekoliko policajaca UNMIK-a i vojnika Kfora, zapaljeno nekoliko vozila Kfora i UN i uhapšeno nekoliko desetina ljudi. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Srbi u Kosovskoj Mitrovici ušli su u zgradu suda (Šifra: DR246)

14.02.2008

Radnici u pravosuđu srpske nacionalnosti u Kosovskoj Mitrovici ušli su u zgradu suda. Radnici, koji protestuju od 21. februara tražeći da se vrate na radna mesta, jutros su probili policijski kordon i kapije Opštinskog i Okružnog suda i, nakon ulaska u prostorije suda, istakli srpsku zastavu na zgradi. Ni pripadnici Kosovske policijske službe, ni UNMIK policajci koji čuvaju zgradu nisu upotrebii silu kako bi sprečili nezadovoljne radnike da uđu u zgradu. Radnici pravosuđa i dalje se nalaze
u sudskoj zgradi, koju ne žele da napuste. Situacija je trenutno mirna, ali napeta. Ispred zgrade Suda nalazi se više od 30 specijalaca UNMIK policije sa punom opremom za razbijanje demonstracija, kao i više pripadnika Kosovske policijske službe. Oni za sada ne reaguju i situacija je trenutno mirna. Ispred zgrade suda policija je, na dojavu građana, pronašla neeksplodiranu bombu kašikaru, koju su policijski specijalci uklonili. Član pregovaračkog tima radnika pravosuđa Miodrag Ralić izjavio je da su svi napori za dogovor sa predstavnicima UNMIK-a o vraćanju radnika srpske nacionalnosti na radna mesta ostali bez rezultata. "Radnici su samo želeli da iskoriste osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na rad", rekao je Ralić i naveo da je današnji nasilni ulazak u prostorije suda "normalan i opravdan". Do dolaska UNMIK-a i KFOR-a na Kosovo 1999. godine u pravosuđu u Kosovskoj Mitrovici radilo je oko 200 Srba, koji su tada isterani s posla. Oni svakodnevno protestuju ispred zgrade Suda od 21. februara, tražeći da se vrate na svoja radna mesta. Šef misije UNMIK-a Joakim Riker osudio je upad radnika srpske nacionalnosti u zgradu Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici i naložio policiji da uspostavi red i mir i obezbedi da se zgrada suda vrati pod kontrolu UNMIK-a. Riker je od vlade u Beogradu zatražio da "spreči ovakve napade" i ponovio da će UNMIK "braniti svoj mandat" na čitavoj teritoriji Kosova bez izuzetka. Portparol misije UN na Kosovu Aleksandar Ivanko izjavio je da su ljudi koji su ušli u zgradu UNMIK-ovog Opštinskog i Okružnog suda u severnoj Mitrovici prekoračili jednu od UNMIK-ovih crvenih linija upotrebivši nasilje. Predstavnici UNMIK-a odbili su zahtev Železnica Srbije za kontrolu nad železnicama na severu Kosova, piše prištinska štampa. Funkcioner UNMIK-a Pol Akda rekao je za prištinski list Zeri da su se predstavnici UN policije u četvrtak sastali sa predstavnicima "Železnica Srbije", koji su zatražili nadležnost nad železnicama na severu pokrajine. "UNMIK se nije složio sa tim", kazao je Akda.U UN smatraju da će UNMIK morati da ostane na severu i posle razmeštanja misije EU u ostatku Kosova, pišu Večernje novosti. Izaslanici generalnog sekretara UN preneli su više poruka Briselu u kojima su, između ostalog, naveli da je neophodno produžiti tranzicioni period od 120 dana za prenos ovlašćenja sa UNMIK-a na Euleks, kao i da bi UN značajno pomoglo da veliki broj država prizna Kosovo. U porukama generalnog sekretara UN Briselu stoji da će UNMIK, ako ne bude bilo moguće da se Euleks razmesti na Kosovu, morati da ostane severno od Ibra. UN je, takođe, kritikovao Vašington i Brisel zato što nisu odradili deo posla oko ubeđivanja zemalja "trećeg sveta" da priznaju Kosovo. (B92, Beta, Tanjug, Večernje novosti)
 Vaše Mišljenje
 
 
Prekršajni postupak protiv Rafinerije u Pančevu (Šifra: DR245)

26.01.2008

Republička inspekcija za zaštitu životne sredine podnela je u subotu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih osoba u Rafineriji nafte Pančevo zbog zagađenja vazduha. Inspektorka Jelena Stanković izjavila je Televiziji Pančevo posle vanredne inspekcijske kontrole da je zahtev podnela zbog toga što je dozvoljena manipulacija (pretakanje derivata) u vreme kada su u Pančevu vladali nepovoljni meteorološki uslovi što je pogodovalo povećanju zagađenja u gradu. U
Pančevu su u prethodna 24 časa zabeležena povećanja koncentracija benzena, ukupnog redukovanog sumpora i ugljovodonika nemetanskog tipa. Najveća koncentracija benzena zabeležena u 12 časova bila je 52,5 mikrograma po metru kubnom vazduha, sumpor je jutros između 4 i 5 časova dostigao 94,9 mikrograma, a ugljovodonici su tokom noći porasli na 311 mikrograma. Tokom noći i prepodneva u Pančevu je vladao visok vazdušni pritisak uz maglu, i bilo je tiho i bez vetra ili sa slabim jugoistočnim vetrom koji je zagađenje lagano donosio u grad. Posle 13 časova koncentracija benzena je naglo pala na 7,2 mikrograma po metru kubnom vazduha dok je ukupni redukovani sumpor na relativno visokih 21,1 mikrograma. (Beta)
 Vaše Mišljenje
 
 
Poplave ugrozile jugoistočne predele Srbije (Šifra: DR247)

27.11.2007

Nabujala reka Jablanica ugrozila je naselja u severnom delu Leskovca, a stanje je loše i u selima pored Južne Morave koja su u ponedeljak poplavljena, najnoviji su podaci iz ugroženih područja. Policija je, pomažući stanovništvu ugroženom od poplava na jugu Srbije, spasila desetak osoba, dok su iz lokalnih reka izvučena četiri automobila sa putnicima, saopštio je MUP Srbije. Vlada Srbije odobrila je 48 miliona dinara pomoći za poplavljena područja na jugu Srbije. U leskovačkim
prigradskim naseljima Bobište i Ančiki, koja su plavljena i 2005. godine, veliki broj domaćinstava se bori sa vodom koja je u nekim kućama dostigla visinu od metra, a voda je ugrozila i Lipovicu, Čekmin i druga severnija naselja. I u Pečenjevcima ima poplavljenih kuća, a vodu je teško ukrotiti zbog nepristupačnog terena i neplanski gradjenih kuća. Leskovački "Vodovod" najavljuje da će u poplavljeno područje uputiti vozilo za ispumpavanje vode i čišćenje kanalizacije. Na terenu su i ekipe leskovačkog Zavoda za javno zdravlje koje kontrolišu higijensko-epidemiološku situaciju. Opštinsko veće u Leskovcu zakazalo je hitnu sednicu na kojoj će biti formirana komisija za procenu štete, a podaci će biti dostavljeni nadležnim ministarstvima. Situacija je loša i u selima pored Južne Morave, kaže rukovodilac Centra za obaveštavanje u Leskovcu Tomislav Antić. Nivo Vučjanke, Južne Morave, Vlasine i Veternice u Leskovcu opada, a Vlasina opada i u Vlasotincu gde je u ponedeljak napravila pustoš. Voda se povukla u korito kod sela Batulovce i Stajkovce, pa se saobraćaj od Leskovca ka Vlasotincu odvija redovno. U poplavi u romskom naselju u Vlasotincu teško su oštećene 43 kuće. U toj opštini je u nedelju proglašeno vanredno stanje, a ljudi čije su kuće najugroženije, smešteni su u sportsku salu Partizan. Tokom prošle noći na Južnoj Moravi se urušio most kod Jelašnice, a kako je napukao i alternativni Biljanički most koriste se zaobilazne puteve i udaljeni prelazi. Stanovništvo se pijaćom vodom snabdeva uglavnom iz cisterni. Kako je Beti rečeno, u toku je prikupljanje podataka o visini materijalne štete nastale proteklih dana na području nekoliko opština Jablaničkog okruga. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Ugrožen život srpskog patrijarha Pavla (Šifra: DR246)

20.11.2007

Srpski patrijarh Pavle u noći izmedju subote i nedelje prebrodio je do sada najtežu zdravstvenu krizu. U ponedeljak je došlo do neznatnog poboljšanja, ali se situacija ponovo pogoršala tokom večeri. Poglavar SPC je teškog opšteg stanja i životno je ugrožen. Prognoze nisu pozitivne i delimično su vezane za životnu dob, a s druge strane patrijarhu popušta srčani mišić i ima emboliju pluća, tvrdi izvor "Blica" sa Vojnomedicinske akademije. Patrijarh srpski nije na aparatima, ali za sada nema
izgleda da će uskoro da izadje sa VMA. U Patrijaršiji kažu da je zdravstveno stanje Njegove svetosti nepromenjeno. "Hvala Bogu, patrijarhovo stanje je stabilno", kažu i dodaju da ga je njegov pomoćnik mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije pričestio u subotu, kao i obično, i da se nadaju ozdravljenju. Mitropolit Amfilohije se nada da će patrijarh tokom nedelje izaći sa VMA, što u ovoj ustanovi isključuju. Poglavar Srpske pravoslavne crkve nalazi se na lečenju u VMA već dvanaest dana. U Patrijaršiji kažu da patrijarh saradjuje sa lekarima, da je svestan, da uzima hranu, da nije na aparatima i da je slabost nastupila s obzirom na njegove 93 godine. Nadaju se da će patrijarh preboroditi trenutnu krizu i da će se pred narodom pojaviti do Božića. Poslednji izveštaj: Zdravstveno stanje patrijarha srpskog Pavla, koji je na lečenju na Vojno medicinskoj akademiji (VMA), stabilno je, saopšteno je iz kancelarije Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. Sa obzirom na godine, kako je u saopštenju navedeno, njegova svetost dostojanstveno i trpeljivo nosi svoje staračke tegobe. U saopštenju je istaknuto da se o patrijarhu nesebično staraju lekari i medicinsko osoblje VMA, kao i dva monaha koji su stalno uz njegovo uzglavlje. Patrijarh Pavle se, kao i do sada, svakodnevno pričešćuje i upućuje svoj patrijaraški blagoslov svima koji pitaju za njegovo zdravlje i blagodari na molitvama za ozdravljenje, navedeno je u saopštenju. (Mondo, Tanjug)
 Vaše Mišljenje
 
 
Snežne padavine napravile probleme širom Srbije (Šifra: DR245)

18.11.2007

Prve obilne snežne padavine napravile su probleme u saobraćaju širom Srbije, a u glavnom gradu ulice su i pored stalnog raščićavanja teško prohodne i gradski saobraćaj otežan. Kako je Tanjugu saopštio dežurni dispečar Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu Radisav Stepanović sve linije GSP rade na redovinih trasa osim linije 304, koja saobraća u pravcu Ritopeka, do Boleča. Na beogradskoj autobuskoj stanici Tanjugu je rečeno da kašnjenja iz pravca Novog
Sada, Zlatibora, juga Srbije i iz Crne Gore ima u dolasku. "Autobusi kasne od pola sata do 45 minuta", rekao je pomoćnik šefa saobraćajno-prodajne službe BAS-a MIlan Jelić. On je dodao da su direktni polasci iz Beograda u svim pravcima redovni i bez kašnjenja, dok su zabeleženi mali problemi sa kašenjenjem i tranzitnih linija. Otkazanih i vanrednih polzaka za sada nema. Zbog obilnih snežnih padavina, sela na obroncima Suvobora, u opštini Gornji Milanovac, drugi dan su odsečena od sveta. Iz istog razloga autobusi ne saobraćaju već dva dana u pravcu sela Pranjana, Kamenice, Teočina, Brajića, Leušića, Koštunića, Brezne i Gornjih Branetića. U planinskim predelima užičkog kraja sneg je dostigao visinu od četrdesetak centimetara, pa se saobraćaj u tom delu Srbije odvija izuzetno teško, a zabranjeno je kretanje kamionima sa prikolicom i šleperima. Svi magistralni putni pravci su prohodni, ali zbog snega koji i dalje pada putari ne mogu da stigne da očiste i lokalne puteve, pa je nemoguće doći do mnogih planinskih sela. I u Vojvodini sneg pada neprekidno, a u nedelju ujutru ga je na severu Bačke i Banata zamenla jaka kiša. Prema rečima dežurnog u Automoto savezu Srbije svi putevi su prohodni, mada sneg i lapavica otežavaju saobraćaj. To posebno važi na mestima gde se izvode radovi, kao što su most kod Beške i skretanja sa autoputa ka Indjiji i Staroj Pazovi. Na Iriškom vencu do daljeg je zabranjeno kretanje teških teretnih vozila. Vlažan sneg u pojedinim selima u Jadru je izazvao prekid u snabdevanju električnom energijom, a zbog klizavog kolovoza, na svim putnim pravcima saobraćaj se odvija usporeno. (Tanjug)
 Vaše Mišljenje
 
 
Nezavisno Kosovo bi napustilo 70 odsto Srba (Šifra: DR244)

13.11.2007

Oko 70 odsto preostalih Srba sa Kosova i Metohije napustilo bi pokrajinu ukoliko bi dobila nezavisnost, a isti broj ispitanika izrazio je nadu da će Kosovo i Metohija ostati deo Srbije, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela agencija "Strateški marketing". Saradnik te agencije Gordana Logar rekla je na konferenciji za novinare da je anketa uradjena na reprezetativnom uzorku od 889 ispitanika Srba sa Kosova i Metohije, kao i da su njom bila obuhvaćena pitanja koja se tiču
budućeg statusa pokrajine, poverenja u institucije, ekonomskog požaja srpske zajednice. Najveći broj ispitanih Srba su kao svoj glavni problem naveli nerešen status Kosova i Metohije, dok im po važnosti drugi problem predstavlja nedostatak bezbednosti i sigurnosti, a na trećem mestu je nezaposlenost. Od institucija, najveće poverenje ispitanici su ukazali Srpskoj pravoslavnoj crkvi - 92 odsto, dok u premijera Srbije Vojislava Koštunicu veruje 86 odsto kosmetskih Srba, u Vojsku Srbije 80 odsto, a u srpskog predsednika Borisa Tadića 77 odsto. Prema rečima Logarove, zanimljivo je što Srbi na Kosovu i Metohiji izdvajaju Rusiju kao zemlju kojoj najviše veruju (61 odsto), dok Evropskoj uniji veruje samo osam, a SAD-u jedan odsto ispitanika. Najveći broj ispitanika srpske zajednice, njih 78 odsto, smatra da Srbi ne bi trebalo da učestvuju na predstojećim novembarskim izborima u pokrajini, a više od polovine bi pristalo da na njih izadje ako bi ih pozvali predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, dok bi 44 odsto poslušalo patrijarha Pavla, a za 10 odsto bio bi presudan stav Rusije. Prema rečima Logarove, kontradiktorno je to što 43 odsto Srba smatra da bi izlaskom na izbore zajednica dobila više, nego što bi izgubila (36 odsto). Polovina ispitanih Srba u pokrajini smatra da je ekonomsko stanje njihove porodice loše, a kako je navela Logarova, nezadovoljniji životom su Srbi sa jugoistoka od sunarodnika sa severa pokrajine. Većina ispitanih smatra da bi im se ekonomski status poboljšao ukoliko bi Kosovo i Metohija dobilo široku autonomiju unutar Srbije, a čak 39 odsto misli da bi se ekonomska situacija stabilizovala ako bi pokrajina postala deo Rusije, dok kao glavni razlog teške finansijske situacije navode nezaposlenost. Upitani kada bi moglo da bude rešen status pokrajine, Srbi sa Kosova i Metohije su u 48 odsto slučajeva odgovorili da će to pitanje biti odloženo na više od godinu dana, dok 24 odsto smatra da će biti rešeno 2008. godine, a 84 odsto ispitanika smatra da će se povećati stepen nasilja u pokrajini ako dobije nezavisnost. Veliki broj ispitanika (64 odsto) smatra da će se nasilje pojačati i ako Kosovo i Metohija dobije autonomiju u okviru Srbije. Na pitanje ko najviše pomaže Srbe na Kosovu i Metohiji, 88 odsto ispitanika je odgovorilo Vlada Srbije, a 62 odsto smatra da ne bi mogli da prežive bez te pomoći, dok 30 odsto ističe da bi preživeli ali vrlo teško. Medjutim, rekla je Logarova, 59 odsto anketiranih smatra da postoje malverzacije sa novcem koji je namenjen Srbima u pokrajini i ocenjuju da njih sprovodi najviše Koordinacioni centar (38 odsto), lokalni političari (24 odsto) i direktori zdravstvenih ustanova (23 odsto), dok 93 odsto ispitanih misli da bi pitanje o tome trebalo postaviti javno. Kao najbolje rešenje za budući status Kosova i Metohije, 39 odsto anketiranih vidi autonomiju u okviru Srbije, dok 31 odsto smatra da je to puna integracija sa Srbijom, a oko 87 odsto smatra da bi takva rešenja Srbima garantovala bezbednost i normalizaciju života. Oko 49 odsto nije zadovoljno kako se odvijaju pregovori o budućem statusu pokrajine, a kao najboljeg pregovarača vide premijera Koštunicu (85 odsto) iza koga slede ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić (79 odsto) i predsednik Srbije Tadić (74 odsto). Na pitanje zašto SAD podržava nezavisnost Kosova i Metohije, 43 odsto ispitanika je odgovorilo zato što ih plaćaju albanski lobisti, a 75 odsto smatra da je i EU sklonija albanskoj strani. Medjutim, 45 odsto ispitanih misli da Rusija štiti interese Srbije kao istorijski bliske i pravoslavne zemlje, dok 21 odsto smatra da Rusija nema nikakve interese, a njih 26 odsto da koristi problem Kosova u pregovorima sa SAD i zemljama Zapada.  (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
U Srbiji milion i po ljudi bez osnovne škole (Šifra: DR243)

22.10.2007

U Srbiji živi oko milion i po ljudi koji nemaju osnovno obrazovanje, objavile su "Večernje novosti". Po poslednjim podacima Zavoda za statistiku, iz popisa od 2002. godine, nepismeno je 227.039 stanovnika, od jednog do tri razreda osnovne škole završilo je 126.127 gradjana, dok 898.847 ima od četiri do sedam razreda osnovne škole. Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, bez Kosova i Metohije, najviše nepismenih ima u opštinama Bojnik, Gadžin Han, Žitoradja,
Trgovište, Merošina i Crna Trava, gde je više od 10 odsto nepismenog stanovništva. Najmanji procenat onih koji ne znaju da čitaju i pišu je u beogradskim opštinama Savski venac, Stari grad i Vračar - ispod 0,40 odsto. Nažalost, ovi podaci ne daju pravu sliku o tome koliko žitelja Srbije nije pismeno, mada se tačno ne zna ni šta nepismenost podrazumeva.  Sagovornik ističe da postoje neka starija, ali i dalje aktuelna, istraživanja da na testu čitanja, dakle objektivnog proveravanja pismenosti, oko 40 odsto onih koji kažu da su pismeni, bude nepismeno, dok je na testu pisanja taj procenat nešto veći. On dodaje da sadašnja metodologija nije primerena za neko objektivnije ocenjivanje obrazovne strukture stanovništva. U Srbiji ima 13 ili 16 škola za obrazovanje odraslih, kaže Despotović i dodaje da ukoliko bi one radile sadašnjim tempom trebalo bi 150 godina da postojeće nepismene i polupismene uvedemo u civilizaciju pismenih.  U Mačvi, recimo, ima 80.000 ljudi koji nemaju osnovno obrazovanje, u Jablaničkom okrugu izmedju 55.000 i 65.000 gradjana. "Ovo je ogroman problem i sa postojećim kapacitetima ne možemo da podignemo obrazovni nivo stanovništva" upozorava Despotović.  Obrazovanje odraslih je socijalni instrument da se reše ključni problemi, ali sa ovim brojem škola i novcem koji Srbija izdvaja, pitanje je da li je to moguće. "Srbija je potpisala Milenijumsku deklaraciju 2000. godine i obavezala se da će za 50 odsto smanjiti stopu nepismenih i polupismenih u narednih 15 godina. Takodje, postoje i odredjeni kriterijumi propisani evropskim dokumentima, neophodni za ulazak u EU. Srbija potpisuje različite deklaracije, ali ne radi ništa da bi ih sprovela", kaže sagovornik "Novosti". "Po koeficijentu produktivnosti radne snage, Srbija je na 80. mestu, a iza je mali broj zemalja. Sa sadašnjom obrazovnom strukturom, suludo je očekivati da postanemo deo Evropske unije, jer mi nemamo kapacitet da to postignemo." Tako na primer procenat nepismenih u Sloveniji iznosi svega 0,6 odsto, dok je u Portugalu taj procenat visok oko 20 odsto. U Nemačkoj je nepismeno izmedju šest i osam odsto gradjana. Iako su ovi procenti veći nego u Srbiji, za većinu evropskih zemalja obrazovanje je najveći prioritet. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Srbija rekorder u Evropi po broju izbeglih osoba (Šifra: DR242)

22.10.2007

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je da je Srbija rekorder u Evropi po broju izbeglih osoba i najavio izmene Strategije i Zakona o izbeglicama. Ljajić je otvarajući skup "Lokalna integracija izbeglica u Srbiji" rekao da odgovornost za to što problem izbeglica nije rešen snosi Srbija, zemlje u regionu i medjunarodna zajednica. "Napravljen je pomak u odnosu na prošlu godinu, ali smo se od Sarajevske deklaracije o zatvaranju izbegličkih dosijea, potpisane u januaru 2005.
godine, odmakli dva milimetra", rekao je on. Ljajić je naveo da se 500.000 ljudi suočava sa problemima izbegličke populacije, a da se 30 odsto izbeglih vratilo u zemlju porekla. Istakavši da će najveći broj izbeglica ostati u Srbiji, on je kazao da je lokalna integracija bitna i obaveza je svih institucija u Srbiji, ali da "to što je neko državljanin Srbije ne znači da je rešio svoje probleme". On je dodao da u rešavanju pitanja izbeglih, Srbija očekuje konstruktivniji pristup zemalja u regionu i pomoć medjunarodne zajednice. Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić rekao je da u Srbiji trenutno ima 209.579 interno raseljenih sa Kosova, što je 1.500 više nego prošle godine, a broj izbeglica se smanjio zbog registracije i danas iznosi 98.104. Dabetić je istakao da je povratak izbeglih u Hrvatsku u "ozbiljnom zastoju", a da teškoće izbeglica u lokalnoj integraciji medju kojima ostvarivanje stanarskih prava, proizilaze iz neodgovarajućih zakonskih okvira. Šef Misije OEBS Hans Ola Urstad ocenio je da bi puna integracija izbeglica koje žele da ostanu u Srbiji predstavljala veliki korak napred u nalaženju trajnih rešenja za raseljene u regionu. Predstavnik UNHCR u Srbiji, Lennart Kotsalainen odao je priznanje Vladi Srbije za sve što je ostvarila na polju integracije izbeglica, ali je dodao da još puno preostaje da se uradi i pozvao na intenzivniju koordinaciju domaćih i medjunarodnih aktera. "Preostale prepreke punoj fizičkoj i pravnoj integraciji izbeglica potrebno je ukloniti pred svima onima koji su izrazili nameru da se integrišu u srpsko društvo" rekao je on, navodeći da je to moguće kroz obezbedjenje prava u oblastima stanovanja, zdravstvene zaštite, zapošljavanja i socijalnog staranja. (Beta)
 Vaše Mišljenje