SerbianNET - Vesti

RUBRIKE

Politika

Ekonomija

Drustvo

Hronika

Svet

Kultura

Sport

LINKOVI

B92

Beta

Blic

Danas

Glas Javnosti

MTS Mondo

RTS

Tanjug

Potpisan memorandum o saradnji sa Fijatom (Šifra: EK285)

06.05.2008

Gradski čelnici Kragujevca potpisali su memorandum o strateškoj saradnji sa italijanskim Fijatom. Memorandum će na deset godina osloboditi Fijat plaćanja lokalnih poreza i taksi, dok će Srbiji obezbediti da dobije status slobodne carinske zone za izvoz automobila. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će ugovor o strateškom partnerstvu automobilskih kompanija Zastava i Fijat biti potpisan najkasnije do kraja juna. Dinkić je sa predstavnicima sindikata

potpisao i protokol o isplati otpremnina i zaostalih zarada u svim preduzećima Grupe Zastava. Prema Dinkićevim rečima, zahvaljujući saradnji Ministarstva ekonomije i Fijata radnici koji dobrovoljno napuste Zastavu dobiće otpremnine od 300 evra po godini radnog staža, a radnicima koji odustanu od tužbi i zahteva za kamate na zaostale zarade za period od 1997. do 2001. godine biće isplaćen dug. Procenjuje se da osnovni dug prema radnicima Zastave iznosi 10 miliona evra, a kako je naveo Dinkić, dug će biti isplaćen u četiri rate, od čega bi prva rata otpremnina trebalo da bude isplaćena 20. maja. Radnici će dobijati i 30 odsto dividende od državnog udela u Zastavi, dodao je Dinkić. Potpredsednik Fijata Alfredo Altavila najavio je da će Fijat u Zastavu uložiti najmanje 700 miliona evra i da će prvi Fijatov automobil u Zastavi na osnovu novog sporazuma biti proizveden 2009. godine. Altavila je kazao da politika ne može da utiče na biznis, da je današnji sporazum početak velikog posla i da će u Srbiju zahvaljujući sporazumu doći i veliki broj Fijatovih kooperanata u proizvodnji delova. Potpredsednik vlade Božidar Đelić najavio je da će kupiti prvi Fijatov automobil koji izađe sa pogona Zastave. On je istakao da će cilj nove proevropske vlade biti da do kraja mandata privuče tri svetska proizvođača vozila u Srbiju i postigne proizvodnju od milion vozila godišnje u Srbiji. Predstavnici sindikata izrazili su zadovoljstvo zbog potpisanog sporazuma i najavili da će nastaviti pregovore o detaljima sporazuma. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je danas da će od 1. januara 2009. godine biti prepolovljene carine na uvoz svih automobila u Srbiju. Dinkić je novinarima u Kragujevcu kazao da je to dogovoreno sa predstavinicima Fijata.Na osnovu tog dogovora, kroz dve godine trebalo bi da budu potpuno ukinute carine na uvoz vozila u Srbiju, rekao je Dinkić. Potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović izjavio je da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju samo u prva tri dana od potpisivanja doneo direktne koristi građanima Srbije. Potpisivanje ugovora Fijata i Zastave vrednog 700 miliona evra doneće 12 000 novih radnih mesta u jednom od najvažnijih regionalnih centara Srbije, navodi se u pisanoj izjavi Petrovića. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je povratak Fijata u kragujevačku Zastavu samo početak procvata čitave srpske industrije i svim građanima Srbije poručio da će se uskoro radovati onako kako se danas raduju Kragujevčani. Tadić je, na ceremoniji potpisivanja memoranduma o saradnji grada Kragujevca i Fijata, naveo da je njegov posao da omogući da, posle te italijanske kompanije, u Srbiju dođu i drugi proizvođači automobila i tako budu stvorena nova radna mesta i šanse za građane. Prema njegovim rečima, povratak Fijata u Zastavu pokazuje da se u Srbiji problemi više ne mogu rešavati receptima iz 90-ih godina i da Srbija izazove koji su pred njom može da savlada samo na način na koji to čine ostale moderne države na početku 21. veka. (B92, Beta, Tanjug)

Vaše Mišljenje

Fijat i Srbija potpisali stratešku saradnju (Šifra: EK284)

30.04.2008

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić i potpredsednik Fijata Afredo Altavila potpisali su u Beogradu Memorandum o razumevanju, strateškoj saradnji i zajedničkom ulaganju. Memorandum predviđa formiranje zajedničke kompanije, u kojoj bi torinska fabrika imala 70 odsto, a država Srbija 30 odsto vlasništva. Fijat, prema potpisanom memorandumu, namerava da u Kragujevcu do kraja 2009. godine otpočne proizvodnju potpuno novog modela automobila A klase, a planiran obim

proizvodnje je 200.000 automobila godišnje. U drugoj fazi, do kraja 2010. godine, Fijat bi trebalo da počne proizvodnju još jednog modela B klase, čime bi ukupna proizvodnja u Zastavi porasla na 300.000 vozila godišnje. Aranžman sa Fijatom predstavlja model zajedničkog ulaganja u Zastavu tako što bi država Srbija bila manjinski, a italijanska kompanija većinski vlasnik u toj kragujevačkoj fabrici. Fijat će se tim sporazumom obavezati da podigne proizvodnju sa sadašnjih 12.350 automobila u 2007. godini, na oko 50.000 komada u prvih devet meseci od potpisivanja ugovora. Dinkić je prethodno upozorio da, ukoliko novi saziv Skupštine Srbije ne bude ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, to će za Srbiju značiti propast "ugovora decenije" sa Fijatom, kao i da je italijanskoj kompaniji potpisivanje SSP-a bilo signal za potpisivanje memoranduma. "Fijat je zainteresovan da u Kragujevcu proizvodi, a ne da sklapa, potpuno nove modele svojih automobila, uz obavezu da za prvih godinu dana podigne produkciju na oko 90.000 vozila, a za dve godine na oko 150.000 vozila godišnje", naveo je Dinkić u Poligrafu B92. Dolazak Fijata znači oporavak domaćeg metalskog kompleksa i dolazak stranih proizvođača za proizvodnju delova, pri čemu će oni biti locirani ne samo u Kragujevcu, već i u drugim gradovima Srbije, kazao je Dinkić. "To neće biti samo fabrike automobila, sa njima dolaze i proizvođači komponenata, što znači zapošljavanje velikog broja ljudi u metalskom kompleksu. Neće sve biti u Kragujevcu, mi ćemo tražiti da se, recimo, elektronika locira u Nišu i svuda gde ima raspoložive radne snage", rekao je Dinkić. Saradnja dveju kompanija datira od avgusta 1954. godine, kada je potpisan ugovor sa "Fijatom" o otkupu licence, a tri meseca kasnije počela je montaža prvih modela. Poslednji izveštaj: Cena akcija Fijata (Fiat), najveće italijanske automobilske industrije, skliznula je u sredu na berzi u Milanu za 1,6 odsto, na 14,36 evra, nakon što je objavljeno da je torinski gigant potpisao memorandum o razumevanju sa srpskim proizvođačem automobila Zastavom. Indeks berze u Milanu S&P/MIB je treći uzastopni dan u padu i u sredu je oslabio za 0,1 odsto, na 33.796 poena.. (B92, Tanjug)

Vaše Mišljenje

Nakon potpisivanja SSP Fijat dolazi u Srbiju (Šifra: EK283)

29.04.2008

Posle 55 godina najviši predstavnici Fijata dolaze u Srbiju, zainteresovani za strateško partnerstvo u Zastavi. San da će se Fijatovi automobili proizvoditi u Kragujevcu izgleda da počinje da se ostvaruje. Dolazak Fijata je prva konkretna posledica najavljenog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, tvrde predstavnici vlasti. Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da predstavnici italijanskog Fijata sutra dolaze u Srbiju kako bi sa predstavnicima srpskih vlasti

potpisali memorandum o saradnji. Taj dokument predviđa da Fijat uloži u Zastavu oko 300 miliona evra, a prema najavama, ta suma trebalo bi da bude znatno veća. Punih 55 godina, nakon što se tadašnji predsednik italijaske kompanije Fijat Đovani Anjeli boravio na ovim prostorima i sastao sa Titom, istorija se ponavlja. Sadašnji predsednik te kompanije Serđo Markione predvodiće delegaciju koja u sredu dolazi u Srbiju da sa predstavnicima vlasti u Srbiji potpisala memorandum o saradnji. Taj memorandum podrazumeva strateško parterstvo "Fijata" i kragujevačke “Zastave”. U govoru na prvomajskoj konvenciji koje su organizovali srpski sindikati, predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je korist od takvog sporazuma za Srbiju mnogostruka. "Možda ćemo već sutra pokrenuti proizvodnju za tri do 3.500 radnika, danas ne možemo ni da izračunamo koliko će novih radnih mesta možda već sutra taj novi ugovor obezebediti u godinama koji dolaze. Oni koji će biti dobavljači, proizvođaci auto delova. To su načini na koji mi rešavamo probleme", kazao je Tadić. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da je dolazak Fijata prva konkretna posledica najavljenog potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. On je ugovor sa Fijatom nazvao - sporazumom decenije za čitav metalski kompleks. “Mi razmišljamo o modelu, zajedničkom ulaganju sa Fijatom, gde bi država zadržala manjinsko učešće u Zastavi sa mogućnošću da ga proda ako želi za pet godina i time postigne jednu mnogo veću cenu jer će ovo biti jedna sasvim nova farbrika. Pregovara se o mnogo većim investicvijama od 300 miliona evra koliko je prvobitno bilo planiramno od strane Fijata”, naveo je Dinkić. Ukoliko to da rezultate, sličan model bi bio primenjen i u slučaju RTB-a Bor, “14. oktobra” i drugih komapnija koje imaju ogromne dugove iz prošlosti, rekao je Dinkić. On je dodao da bi na takav način Srbije višetruko zaradila, jer bi svoj udeo u tim kompanijama prodavala tek kada njihova cena poraste. (B92)

Vaše Mišljenje

Idalje bez usvajanja energetskog sporazuma (Šifra: EK282)

24.04.2008

Vlada Srbije nije ni na današnjoj sednici usvojila predlog da se energetski sporazum sa Rusijom uputi na ratifikaciju u Skupštinu Srbije. Za predlog zakona o ratifikaciji energetskog sporazuma glasalo je samo sedam ministara iz kolaicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, dok su protiv bili ministri iz Demokratske stranke i G17 Plus. Oni su neprihvatanje predloga za ratifikaciju obrazlozili činjenicom da tehnička vlada i tehnički parlament nemaju kapacitet da donose

takav zakon. Sporazumom je predviđena njegova primena i pre ratifikacije. Ta primena se odnosi na obezbeđivanje uslova za formiranje zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda. Srbija i Rusija potpisale su 25. januara energetski sporazum, koji predviđa da Gasprom izgradi deonicu gasovoda kroz Srbiju kapaciteta 10 milijardi kubnih metara godišnje i kupi 51 odsto Naftne industrije Srbije (NIS) za 400 miliona evra. Dogovoreno je da će Gaspromnjeft u NIS investirati najmanje 500 miliona evra do 2012. godine, a da ugovor o prodaji bude potpisan do kraja godine. Glavni argument demokrata da ne podrže predlog o ratifikaciji sporazuma jeste da je trenutno Vlada Srbije tehnička i da zato nema mandat da donese takvu odluku. Potpredsednik Vlade Srbije i funkcioner DS Božidar Đelić izjavio je da Rusija nije naredila da se energetski sporazum ratifikuje pre izbora. On je ponovio da se Boris Tadić dogovorio sa ministrom za vanredne situacije Rusije Sergejom Šojguom da sporazum ratifikuje novi parlament odmah posle izbora, zakazanih za 11. maj. I ministar ekonomije i regionalnog rezvoja Mlađan Dinkić izjavio je u Jagodini da gasni aranžman sa Rusijom može čekati novu vladu i parlament. U polemici oko sporazuma sa Rusijom kao jedan od razloga zbog kojeg ga treba ratifikovati koristi se i stav da u slučaju odbijanja to može da se odrazi na odnose Beograda i Moskve. Bivši ambasador Srbije u Moskvi Dušan Lazić kaže da taj argument nije osnovan. "Mislim da je svima jasno da se Srbija u ovom momentu nalazi u jednom veoma delikatnom političkom trenutku i da od rezultata izbora zavisi dalji pravac razvoja unutrašnje i spoljne politike naše zemlje i sa tog stanovišta mislim da bi i sa ruske strane moralo da bude veće razumevanje za ovaj trenutak, tim pre ako je taj sporazum u interesu i jedne i druge države", smatra Lazić. Zbog odlaganja ratifikacije sporazuma zabrinut je i ruski Gasprom. Zamenik šefa Gasproma i direktor Gasprom Eksporta Aleksandar Medvedev rekao je da se nada da ratifikacija sporazuma neće biti zloupotrebljena u političke svrhe u Srbiji. (B92)

Vaše Mišljenje

Vlada Srbije raskinula ugovor o prodaji RTB Bor (Šifra: EK281)

10.04.2008

Vlada Srbije jednoglasno je odlučila da raskine ugovor o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena Bor austrijskoj kompaniji "A-tek". Odluka je doneta jer "A-tek" nije ispunio ugovorene obaveze o isplati cene ni u dodatnom roku. U skladu sa pravilima tenderske privatizacije pregovori o prodaji RTB-a treba da počnu sa drugoplasiranim ponuđačem, ruskom kompanijom SMR. Prema dokumentu privatizacionog savetnika za RTB Bor, kompanija SMR traži da se ukinu rokovi za

plaćanje cene za kupovinu RTB-a i da se "olabave" ekološki standardi. U dokumentu privatizacionih savetnika, koji čine firme CAIB, Diloit i Harisons, SMR zahteva ukidanje prava Ministarstva za zaštitu životne sredine da kontroliše zagađenje iz Topionice bakra. Borski ekolozi su povodom toga upozorili da će Vlada Srbije snositi odgovornost za zdravlje stanovnika Bora i okoline ukoliko pristane na uslove SMR-a. Zakon o zaštiti životne sredine Srbije obavezuje sva preduzeća da do 2015. godine usklade svoje poslovanje i ispuštanje gasova i otpadnih voda usklade sa Evropskim standardima i zakonima, i SMR bi morao da se pridržava toga, rekao je Beti ekološki stručnjak koji je želeo da ostane anoniman. SMR zahteva i da se ukine rok od četiri godine koji je ostavljen za modernizaciju Topionice bakra, najvećeg zagadjivača u ovom delu Balkana, i da taj rok bude neograničen. Privatizacioni savetnik u dokumentu napominje da SMR zahteva da bude oslobodjen odgovornosti u slučaju da ne ispuni obaveze iz Akcionog plana za zaštitu životne sredine i da bez naknade koristi zemljište u državnoj svojini. Kompanija "A-tek" prethodno je saopštila da je od Agencije za garancije austrijske vlade dobila autorizaciju za garanciju od 55 miliona evra, odnosno 86 miliona dolara, za preuzimanje RTB Bora. Pošto je novac za kupovinu RTB Bor sada obezbeđen, "A-tek" veruje da će država Srbija doneti jedinu logičnu odluku, a to je da dozvoli "A-teku" da finalizuje kupovinu RTB Bor, navedeno je u saopštenju. Kompanija "A-tek" dodala je da je obezbedila 220 miliona dolara od banaka koje su zadovoljne činjenicom da "A-tek" ima sredstva da ispuni sve ugovorene obaveze, uključujući i obavezne investicije u RTB Bor. Međutim, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić uoči sednice Vlade rekao je da smatra da "A-tek" samo nastavlja da daje "prazna obećanja". "A-tek" nije uplatio ugovorenu sumu za RTB Bor, već je o tome samo slao najave putem saopštenja, zbog čega će biti započeti pregovori sa drugoplasiranim na tenderu - ruskom kompanijom SMR, rekao je Dinkić novinarima. "Da su uplatili danas novac sasvim sigurno da bi naša odluka mogla biti potpuno drugačija, ali prazna obećanja, najave preko saopštenja, to nije ono što može pomoći Boru, već su to investiranje i zapošljavanje", istakao je Dinkić. Ministar je ukazao i da je drugorangirani SMR ponudio nižu cenu i daleko veće investicije u RTB Bor, ali da mora da "drastično popravi ugovor" ukoliko želi da on bude zaključen. "Ako je drugorangirani zainteresovan za Bor moraće najpre da produži rok važenja licitacione garancije. Ona ističe u ovom mesecu, to jer ona garancija od deset miliona dolara koju ćemo zadržati od 'A-teka', takvu istu mora da nam produži i SMR", objasnio je on. Dinkić je ukazao da SMR mora da promeni i svoj predlog da ne garantuje za ekološke štete u Boru jer mora da se drži evropskih pravila u zaštiti životne sredine i, takođe, mora da da garancije da će izgraditi novu topionicu. "Ukoliko Oleg Deripaska želi da ulaže u Bor mora značajno da popravi ugovor. On to može, on ima novca, da li hoće to ćemo da vidimo", naglasio je on. Dinkić je istakao da nije lako naći dobrog strateškog partnera za Bor, posebno u predizbornom periodu, i "zato ćemo pokušati da u narednom periodu zaključimo dobar ugovor sa drugoplasiranim ili da iskoristimo činjenicu da nikad nije bila veća cena bakra na svetskm tržištu i pokušamo da iz trećeg puta nađemo nekog boljeg partnera". Odbor za restrukturiranje i privatizaciju RTB Bor doneo je u sredu jednoglasnu odluku da se Vladi Srbije preporuči da raskine ugovor sa prvorangiranim ponuđačem "A-tekom" i da se na pregovore pozove na tenderu drugoplasirana ruska kompanija SMR. Odbor takvu odluku doneo zato što autrijski "A-tek" nije ispoštovao uslove Ugovora i zato što je austrijska kompanija tražila produženje rokove, koji su neprihvatljivi. Razlog odbijanja na Odboru je i to što ne postoji poverenje da će "A-tek" u narednom periodu ispuniti obećanu investiciju od 180 miliona dolara u izgradnji nove topionice u RTB Bor, radi smanjenja zagađenja životne sredine. (Mondo)

Vaše Mišljenje

Klejts holding počeo preuzimanje "Knjaza Miloša" (Šifra: EK280)

09.04.2008

Holandska Kompanija Klejts holding, povezana sa Denjub fuds grupom, kupila je u sredu trećinu, tačnije 34 odsto akcija aranđelovačkog "Knjaza Miloša" za 2,42 milijarde dinara (29,97 miliona evra), rečeno je agenciji Beta u Denjub fuds grupi. Direktor za korporativne komunikacije grupe Rade Pribićević kazao je se radi o internom restrukturiranju i zaokruživanju vlasništva u aranđelovačkom proizvođaču mineralne vode. "U narednih nekoliko dana će svih 100 odsto akcija 'Knjaza Milosa'

koje su u vlasništvu povezanih kompanija Denjub fuds iz Srbije, Denjub fuds grupe i fonda FPP Balkan limitid preći u vlasništvo Klejts holdinga", kazao je Pribićević. Na Beogradskoj berzi u blok trgovanju prodato je 125.500 akcija od ukupno 365.425 akcija Knjaza Miloša. Cena je bila 19.300 dinara po komadu. Kompanija za proizovodnju mineralne vode i sokova "Knjaz Miloš" je u 2007. prvi put u poslednje tri godine zabeležila profit u visini od 93,37 miliona dinara (oko 1,15 milion evra). Prošle godine ta fabrika iz Aranđelovca imala je ukupan prihod od 7,27 milijardi dinara, 15,8 odsto veći nego u 2006, pri čemu je 6,52 milijarde bio prihod od prodaje, navodi se u inoviranom prospektu za organizovanje trgovine dostavljenom Beogradskoj berzi. Istovremeno je preduzeće za eksploataciju mineralne vode i proizvodnju pića registrovalo ukupne rashode od 7,19 milijardi dinara. "Knjaz Miloš" je prema podacima Udruženja industrije mineralnih voda najveći proizvođač mineralne vode u Srbiji i pokriva polovinu srpskog tržišta na kojem je u 2007. godni proizvedeno 6,3 miliona hektolitara vode. Akcije "Knjaza" od avgusta prošle godine koštaju 19.300 dinara, što je i maksimum za godinu dana. Do sada najvišu cenu od 19.491 dinar ta hartija je imala sredinom decembra 2005. godine, a najnižu, od 17.004 dinara, u februaru 2006. "Knjaz Miloš" od privatizacije 2005. godine posluje u okviru Denjub fuds grupe, kojom upravlja Salford. (Beta)

Vaše Mišljenje

Vlada Srbije nije usvojila energetski sporazum (Šifra: EK279)

03.04.2008

Vlada Srbije nije usvojila predlog energetskog sporazuma o saradnji u oblasti energetike sa Rusijom. Ministri iz narodnjačke koalicije preglasani su na današnjoj sednici vlade. Samo šest ministara je glasalo za ratifikaciju sporazuma a ministri iz redova DS-a bili su uzdržani. Sa druge strane, ministri iz G17 plus nisu ni prisustvovali sednici "iz protesta zbog još jednog pokušaja zloupotrebe tehničke vlade od strane premijera Vojislava Koštunice u svrhu kampanje narodnjačke

koalicije". G17 plus još jednom osuđuje politizaciju tako važnog pitanja kao što je energetski sporazum, navodi se u saopštenju. "Nedopustivo je ponašanje predsednika Demokratske stranke Srbije koji je, kao i u slučaju autoputa Horgoš – Požega, zloupotrebio funkciju premijera isključivo u cilju predizbornog marketinga koalicije koju predvodi", zaključuje stranka G17 plus. Prethodno, premijer Srbije Vojislav Koštunica izrazio je očekivanje da će na sednici Vlade biti usvojen sporazum o gasnom aranžmanu sa Rusijom, te da će Vlada taj sporazum uputiti parlamentu na ratifikaciju. Predsednik Srbije Boris Tadić juče je upozorio je da tehnička vlada nema mandat da odlučuje o tome. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kazao je da se taj sporazum već primenjuje i da je ratifikacija tehničko pitanje. "Posle koncesije, evo još jednog lažnog problema koji pokušavaju da naprave. Što se tiče energetskog sporazuma, Demokratska stranka stoji iza tog sporazuma i, ukoliko bude u poziciji, posle 11. maja će predložiti na sednici Vlade da se usvoji zakon o ratifikaciji i da sledeća Skupština usvoji taj zakon i Demokratska stranka će glasati da se usvoji zakon o ratifikaciji", kazao je Đelić. Savetnik premijera Branislav Ristivojević optužio je juče koaliciju oko Demokratske stranke da pokušava da blokira sporazum. "Ako Demokratska stranka traži izgovor da se ne realizuje ovaj sporazum i ako je Boris Tadić zaboravio da je on lično bio prisutan kao garant da će sporazum biti realizovan, to samo znači da nova koalicija Čanak-Dinkić-DS hoće da spreči realizaciju ovog suštinski važnog sporazuma za Srbiju. Odgovornost je sada na ministrima iz DS da izaberu da li će štititi interese Srbije ili će raditi po nalogu nove koalicije Čanak-Dinkić-DS", kazao je Ristivojević. Rusija i Srbija su 25. januara u Moskvi potpisale energetski sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju i prodaji 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu za 400 miliona evra i dodatnih 500 miliona evra investicija u modernizaciju. (B92)

Vaše Mišljenje

Od Evropske banke za Srbiju 260 miliona evra (Šifra: EK278)

02.04.2008

Evropska banka za obnovu i razvoj planira da ove godine u Srbiji uloži između 220 i 260 miliona evra, čime će ostati jedan od najbitnijih kreditora u zemlji, najavila je direktorka EBRD-a za Srbiju Hildegard Gacek. Ona je za najnoviji broj časopisa "Bankar" rekla da EBRD ove godine planira ulaganje od 40 miliona evra u finansijski sektor u Srbiji. Radi se o novim kreditnim linijama bankama za mala i srednja preduzeća i za hipotekarne zajmove, o ulaganjima u osiguravajuće

kompanije i o novim dokapitalizacijama banaka. Najviše novca biće namenjeno kreditnim linijama, uglavnom između dve i pet miliona evra. "Ohrabrivanje investitora je naša glavna uloga. Spremni smo da podelimo rizik sa ulagačima koji osete nesigurnost, da budemo njihovi suinvestitori. Nudimo im i povoljne zajmove ili zajedničko učešće u kapitalu", rekla je Gacekova. Ona je dodala da je EBRD zainteresovan za saradnju sa kompanijama u sektoru građevine i u sektorima proizvodnje i prerade hrane. Ta banka je, prema njenim rečima, zainteresovana i da investira u sektor osiguranja u Srbiji. "EBRD veruje da je to tržište s velikim potencijalom. Na Vladi Srbije je da odluči da li želi da nas pozove da pregovaramo o tome, kad je reč o državnim osiguravajućim kućama. Pri tom ne mislim samo na Dunav osiguranje, nego i na druge osiguravajuće kuće", navela je Gacek. EBRD ima manjinske udele u Čačanskoj i Komercijalnoj banci i namerava, kako je rekla, da ih proda, ali ne pre početka naredne decenije. "U oba slučaja naše učešće u kapitalu je vezano za planove institucionalnog razvoja tih banaka. Ti planovi nisu do kraja sprovedeni i mi ćemo nastaviti da ih sprovodimo s drugim akcionarima", istakla je direktorka EBRD za Srbiju. Jedna od opcija o kojoj razmišljaju predstavnici EBRD-a je, kako je rekla, inicijalna javna ponuda (IPO), kako bi banke kapital za razvoj našle na berzi. "Razmišljamo o listiranju najpre na domaćem tržištu, a potom i na inostranim berzama. Ali, da bi se ohrabrili investitori, na primer, penzijski fondovi da ulažu u akcije banaka, neophodno je razviti tržište. Zbog toga s Ministarstvom finansija radimo na reformi propisa vezanih za tržište kapitala", istakla je Hildegard Gacek. Na pitanje da li će EBRD učestovati u dokapitaliziciji Čacanske i Komercijlane banke, ona je rekla da će odluka biti doneta kad budu raspisane nove emisije akcija. "Uobičajeno je da iskoristimo svoje pravo na upis akcija. Namera nam je da zadržimo veličinu sadašnjeg udela", dodala je. (Beta)

Vaše Mišljenje

Miroslav Mišković kupio imovinu Geneksa (Šifra: EK277)

31.03.2008

Imovina Geneksa u Beogradu prodata je na javnom nadmetanju za 148.800.999 evra firmi Miroslava Miškovića "NBG Propertis". Miškovićeva kompanija "NBG Properties" iz Beograda nastupila je na tenderu sa holandskim "IHG Menagementom", a u nadmetanju je bila uspešnija od grčke Lampse i konzorcijuma firmi Filipa Ceptera i Miodraga Kostića. Nadmetanje je počelo od 91.800.999 evra, koliko je ponudila grčka hotelijerska grupacija Lampsa, dok je

ponuda NBG Properties bila najmanja i iznosila je 86 miliona evra. Firma Miroslava Miškovića je današnjom kupovinom pazario hotel „Kontinetal“, „CG apartmane“ i poslovni prostor, poznate kao Geneks apartmani, tenisku halu i energanu, ukupne površine 72.225 kvadrata. Hotel "Kontinental" ima 31.453 kvadratna metra i 6.041 kvadrata zemljišta, dok "Geneks apartmani" zauzimaju površini 31.877 kvadrata, obuhvataju rezidencijalne stanove i kancelarijski prostor i 4.759 kvadrata zemljišta. Poslovni prostor, poznat i kao "Mala kula", ima 9.892 kvadrata, na površini od 937 kvadrata zemljišta. Mišković je tako zaokružio kompleks poslovnih zgrada i hotela na Novom Beogradu, jer se "Kontinental" i "CG amartmani" nalaze odmah pored poslovne zgrade Delta holdinga i hotela koji taj biznismen gradi pored nje. Lampsa je na tenderu nastupila preko svoje kiparske kompanije "Armini enterprisses Company", zajedno sa grčkom kompanijom "Starwood Hotel Menagement", dok je drugi konkurent Miškoviću bio konzorcijum u kojem su španska kompanija "Barcelo Hotels&Resorts" i firme Filipa Ceptera i Miodraga Kostića "Aida Asset Association" iz Lihtenštajna i "Global Real Estate&Investment" iz Beograda. Direktor Delta ril estejt (Real Estate) Dejan Racić, zastupnik kupca, kazao je nakon nadmetanja da je kupovina hotela „Kontinental“ bila strateški interes za tu kompaniju, s obzirom na to da imaju dogovor sa američkom korporacijom Interkontinental o zajedničkom nastupu na tržištu Srbije. Kako je podsetio, Delta je prošlog maja potpisala ugovor sa Interkontinentalom o izgradnji novog hotela pod njihovim brendom, pored zgrade Delta holdinga na Novom Beogradu. „Za hotel Kontinental smo dogovorili sa idemo sa brendom ‘kraun plaza’ (crowne plaza) i to je bio naš strateški interes“, kazali su zastupnici i dodali da će biti potrebno skoro 40 miliona evra da bi taj hotel bio doveden na nivo odabranog brenda Interkontinental. Njihovo očekivanje je bilo da će ukupnu imovinu Geneksa ipak kupiti za nešto manje novca, jer će ulaganja biti veća od 40 miliona evra. On je najavio da je obaveza da se u prvoj godini zadrže svi zaposleni, kojih je sada 550. Novi vlasnik je najavio da će renoviranje početi kada prikupe dokumentaciju, ali nije hteo da ogovori da li će kupovati preostalu imovinu Geneksa, izmedju ostalog i hotele na Kopaoniku. Direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić rekla je da je zadovoljna izlicitiranom cenom, ali da je ta cena znatno manja od dugova Geneksa, koji se procenjuju na oko milijardu evra. Ona je najavila da se krajem maja može očekivati ponovljen tender za imovinu na Kopaoniku, kao i još nekih delova imovine Geneksa, a krajem godine trebalo bi da usledi i prodaja Geneks kule na Novom Beogradu. Kupac Genksove imovine obavezan je da zatraži saglasnost Komisije za zastitu konkurencije i ako dobije tu saglasnost procenjuje se da bi u roku od mesec dana mogla da usledi uplata kupoprodajne cene. (B92)

Vaše Mišljenje

Vlada Srbije stopirala početak izgradnje autoputa (Šifra: EK276)

28.03.2008

Vlada Srbije nije prihvatila predlog Ministarstva infrastrukture da se koncesionaru za izgradnju autoputa Horgoš-Požega odobri započinjanje radova, prenele su agencije. Konzorcijum "Apina-Por", sa kojim je sklopljen koncesioni ugovor, imao je rok do 31. marta da dostavi potrebne garancije da će obezbediti sredstva za ukupnu investiciju. Koncesionar je ponudio garancije samo za prvu godinu radova, koji bi trebalo da počnu 1. aprila, što za većinu članova Vlade nije dovoljno za dobijanje

saglasnosti da počnu radovi. Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je na konferenciji za novinare da zbog toga radovi na tom autoputu neće početi 1. aprila. Ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan (NIP) Dragan Đilas rekao je da je većinski deo Vlade bio za predlog da se primena koncesionog ugovora odloži za 90 dana, dok koncesionar ne pruži dokaz da je obezbedio finansijsku konstrukciju projekta. Taj predlog Ministarstva finansija, kako je dodao, predsednik Vlade nije želeo da stavi na dnevni red, zbog čega je deo vlade koji je bio za odlaganje ugovora, glasao protiv prihvatanja novih uslova koncesionara. Đilas je rekao da očekuje da će narednih dana, na sastanku sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, svi koji su uključeni u primenu koncesionog ugovora, pokušati da nađu najbolje rešenje, kako koncesija ne bi bila zaustavljena: "U slučaju da se ne postigne dogovor i poništi koncesioni ugovor, autoput će se graditi i finansirati iz nekih drugih izvora", naglasio je Đilas. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je naglasio da su ekonomsko-finansijska pitanja jedini razlog zbog kojeg je traženo odlaganje početka radova na autoputu. "Ne želimo da preuzmemo rizik da na građane Srbije prevalimo teret duga investicije od 1,5 milijardi evra, u slučaju da koncesionar odustane od posla", objasnio je Dinkić. Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je ranije da autoput ne bi trebalo da se gradi bez čvrstih bankarskih garancija: "Ne može autoput da se gradi bez garancije, jer onda autoputa najverovatnije biti neće." Ministri iz Demokratske stranke, G17 plus i SDP uputili su predsedniku Vlade Vojislavu Koštunici predlog da sazove sednicu Vlade na kojoj bi se odlučivalo o predlogu da se koncesionaru za autoput Horgoš-Požega omogući dodatni rok od 90 dana da obebedi finansijsku konstrukciju za tu investiciju. U pismu ukupcenom premijeru oni navode da je izgradnja tog autoputa od vitalnog značaja za Srbiju, njenu privredu i građane. (Mondo)

Vaše Mišljenje

Koncesija za autoput Horgoš-Požega na rubu propasti (Šifra: EK275)

29.02.2008

Projekat izgradnje autoputa Horgoš-Požega na rubu je propasti, saznaje "Press" iz dobro obaveštenih izvora u vrhu Vlade Srbije. Naime, glavni finansijer celog projekta Dojče banka planira da se povuče iz posla zbog nestabilne političke situacije u Srbiji. Tako bi koncesionara, konzorcijum austrijskih firmi "Alpina Mejreder" i "Por", stavila pred svršen čin da za samo mesec dana nađe novog finansijera ili da raskine ugovor o koncesiji. Ugovorom o koncesiji planirano je da

do 31. marta ove godine bude završena takozvana druga razvojna faza projekta. Ona podrazumeva da Vlada Srbije završi eksproprijaciju zemljišta, a koncesionar mora da zatvori finansijsku konstrukciju. Pressov izvor iz vrha Vlade Srbije, međutim, navodi da Dojče banka razmišlja o tome da se povuče iz projekta, čime bi projekat izgradnje autoputa potpuno propao. "Do pre samo desetak dana bilo je izvesno da će radovi početi u dogovoreno vreme, početkom aprila. Međutim, zbog nestabilne političke situacije u zemlji, Dojče banka je rešila da se povuče iz projekta. Koncesionar je sada u velikom problemu jer nema dovoljno vremena da nađe drugog finansijera", otkriva sagovornik Pressa, i naglašava da Dojče banka, inače, posluje samo u politički stabilnim zemljama. Direktorka marketinga u "Alpini Beograd", predstavnika koncesionog preduzeća u Srbiji, Miljana Backović nije želela da komentariše povlačenje Dojče banke iz projekta. Međutim, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić potvrdio je za da je pre nekoliko dana održan sastanak u Vladi s predstavnicima koncesionara i Dojče banke, na kome su glavni finansijeri tražili dodatne garancije za posao u Srbiji. "Direktor Dojče banke me je uverio da se neće povući iz posla, ali je zbog aktuelne političke situacije u zemlji tražio dodatne razgovore sa koncesionarom. Naime, Dojče banka traži da koncesionar nju označi kao prioritet prilikom naplate putarine. Inače, koncesiono preduzeće će ubirati novac od putarina i određenu sumu će uplaćivati u državni budžet. Šta će raditi sa ostatkom novca koncesionar sam odlučuje", objašnjava Ilić. On dodaje da do sada nije pravljena nikakva lista prioriteta za isplatu novca od putarine. "Ne verujem da će koncesionaru predstavljati problem da Dojče banci prvoj isplati novac od putarine. Nama to takođe nije problem sve dok imamo garancije da će određena sredstva biti uplaćivana u budžet. Na sastanku koji smo održali pre nekoliko dana niko nije imao primedbu na predlog Dojče banke. Ostalo je da se ona i koncesionar dogovore o svemu", zaključuje Ilić. (Mondo)

Vaše Mišljenje

Potpisan sporazum o izgradnji gasovoda u Srbiji (Šifra: EK274)

25.02.2008

Predstavnici "Srbijagasa" i ruskog "Gasproma" potpisali su u Beogradu sporazum o izgradnje gasovoda za tranzit prirodnog gasa iz Rusije preko Srbije. Sporazum je u ime "Gasproma" potpisao je zamenik predsednika Upravnog odbora te ruske kompanije Aleksej Miler, a sa srpske strane direktor "Srbijagasa" Saša Ilić. Prvi zamenik predsednika ruske vlade Dmitri Medvedev kazao je novinarima da je potpisani Sporazum o izgradnji gasovoda za tranzit prirodnog gasovoda preko

Srbije logičan nastavak Sporazuma potpisanog u Moskvi krajem januara. On je naglasio i da ovaj sporazum obezbeđuje energetsku sigurnost Srbiji i Evropi, ali će doneti i ekonomsku korist građanima. Medvedev je dodao da je sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom i srpskim ministrima razgovarao o budućim investicijama, ali i ekonomskoj, kao i saradnji u oblasti socijalno-kulturnih pitanja. On je ocenio da je Srbiji u ovom teškom trenutku neophodna podrška ne samo moralna i pravna, već i podrška zasnovana na konkretnim bilateralnim sporazumima koji će doprineti boljem socijalnom ekonomskom položaju svih ljudi u Srbiji. Premijer Srbije Vojislav Koštunica kazao je novinarima da Sporazum ruskog "Gasproma" i "Srbijagasa" pokazuje da je saradnja Srbije i Rusije svestrana i da se osim političke razvija i u svim drugim oblastima. Koštunica je naglasio da se ovim sporazumom samo nastavlja saradnja započeta pre oko mesec dana u Moskvi. Detalji potpisanog sporazuma nisu izneti, a novinarima nisu bila dozvoljena pitanja. Potpisivanju Sporazuma sa srpske strane prisustvovali su ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ministar trgovine Predrag Bubalo, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, predsednik koordinacionog tima za Kosovo i Meteohiju i vlasnik firme ABS holdings Nenad Popović. Sa ruske strane potpisivanju su prisustvovali ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov zamenik Vladimir Titov, kao i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Aleksejev. Kako prenosi Itar-Tass, portparol "Gasproma" Sergej Kuprijanov kazao je da će "Gasprom" i "Srbijagas" stvoriti zajedničko preduzeće za izgradnju budućeg gasovoda i da je od trenutka potpisivanja Sporauma predviđeno tri meseca za stvaranje komapnije, a posle toga 18 meseci na razradu tehničko-ekonomske osnove. Prema njegovim rečima, izgradnja treba da počne ne kasnije od 24 meseca od momenta izrade tehničko-ekonomske dokumentacije. Kuprijanov je dodao da će sama izgrdanja "zauzeti mnogo vremena" podsećajući da po planu, "Južni tok" treba da počne da funkcioniše do 2013. godine. On je odbio da precizira cenu samog projekta, rekavši da će to biti jasnije nakon izrade dokumentacije. Kuprijanov je naveo da će analogni sporazum biti potpisan i sa Mađarskom, naglasivši da je važno dogovoriti se sa svim zemljama, kako bi opšta tehničko-ekonomska osnova bila kompleksna. Sporazum o energetskoj saradnji između Srbije i Rusije kojim je predviđeno i da "Gasprom" kupi 51 odsto Naftne industrije (NIS) za 400 miliona evra potpisan je 25. januara u Moskvi. Sporazum je predvideo da "Gasprom" investira u NIS najmanje 500 miliona evra do 2012. godine. Prema istom sporazumu, pregovori o prodaji NIS-a trebalo bi da budu završeni do kraja godine, kada bi bio potpisan i finalni ugovor. Delegacija Ruske Federacije, koju predvodi prvi zamenik predsednika Vlade Dmitrij Medvedev, boravi u Beogradu gde se sastaje sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom. (Mondo)

Vaše Mišljenje