RUBRIKE

 
Politika Ekonomija Drustvo Hronika Svet Kultura Sport
 
 
LINKOVI

 
B92 Beta Blic Danas Glas Javnosti MTS Mondo RTS Tanjug
 
 
HRW: Albanci trgovali organima kosovskih Srba (Šifra: DHR416)

05.05.2008

Organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" poseduje dodatne informacije koje u velikoj meri podupiru tvrdnje bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle Del Ponte, koje je objavila u knjizi "Lov: Ja i ratni zlocinci". HRW u saopštenju ističe da bi kosovske i albanske vlasti trebalo da otvore "nezavisnu i transparentnu istragu" u cilju rasvetljivanja sudbine skoro 400 Srba koji se, posle rata 1998. i 1999, vode kao nestali. Kako je saopštio HRW, dodatne informacije su se pojavile
koje podupiru tvrdnje o otmicama, prekograničnim prebacivanjima sa Kosova u Albaniju i vađenju i prodaji ljudskih organa. "Ozbiljne i pouzdane tvrdnje pojavile su se o užasnim zlostavljanjima na Kosovu i u Albaniji posle rata," rekao je istraživač HRW-a zadužen za vanredne situacije Fred Abrahams, koji je ispitivao kršenja ljudskih prava na Kosovu i u Albaniji od 1993. do 2000. godine. Abrahams je rekao da "vlasti Prištine i Tirane mogu da pokažu svoju predanost pravdi i vladavini prava sprovodenjem potpunih istraga". HRW je dobio, kako se navodi, "nezavisnu informaciju i dokumentaciju koje daje kredibilitet i potkrepljuju mnogo toga o čemu Del Ponteova piše o posleratnim zlostavljenjima na Kosovu". HRW je poslao pisma premijeru Kosova Hašimu Tačiju i premijeru Albanije Saliju Beriši 4. aprila, zahtevajući da otvore istrage o tim tvrdnjama, ali do 2. maja ni jedna vlada nije odgovorila, saopštila je ta organizacija sa sedištem u Njujorku. Karla del Ponte je navela da je Haški trubunal dobio informacije od "pozdanih novinara" da su kosovski Albanci oteli i transportovali izmedu 100 i 300 osoba sa Kosova u severni deo Albanije posle 12. juna 1999, kada su NATO snage došle na Kosovo. HRW je video informacije koje je Haški tribunal prikupio od novinara i smatra da su dobro istražene i pouzdane: sedam etničkih Albanaca koji su služili u Oslobodilačkoj vojsci Kosova, ispitani odvojeno, dali su detalje o učestvovanju ili prisustvovanju prebacivanju otetih Srba i drugih zatvorenika iz Kosova u Albaniju posle rata. Kako navodi HRW, većina navodnih žrtava su bili Srbi koji su nestali posle dolaska UN i NATO snaga na Kosovo, dok su ostali zatvorenici bile žene sa Kosova, iz Albanije, Rusije i drugih slovenskih zemalja". "Informacija o trgovini organima je sugestivna, ali daleko od potpune... Ali, činjenica je da se hiljade ljudi, većinom Srba, vode kao nestali posle rata", rekao je Abrahams. On smatra da bi "vlasti Kosova i Albanije trebalo da pokušaju da otkriju sudbine tih ljudi, tako sto će pokrenuti ozbiljne istrage sa adekvatnom zaštitom svedoka". HRW je razgovarao odvojeno sa dvoje ljudi koji su bili prisutni tokom posete istražitelja Haškog tribunala i UNMIK-a kući u blizini Burela i oboje su potvrdili tvrdnje iz knjige Karle del Ponte. HRW je, takođe, dobio kopiju UNMIK-ovog zvaničnog izveštaja o istraživanju od 4. i 5. februara 2004. pod naslovom "Sudsko ispitivanje i utvrdivanje u Albaniji", a koji potvrduje tvrdnje Del Ponteove. "Prikupljanje pouzdanih dokaza da bi se pokrenulo krivično gonjenje i prikupljanje dokaza koji daju na težini tvrdnji različite su stvari... mandat Tribunala samo pokriva zločine koji su počinjeni tokom oružanog sukoba koji se završio 12. juna 1999. Navodna kidnapovanja i drugi zlocini desili su se posle ovog datuma, pa je to bila dodatna prepreka u sprovodenju istrage", rekao je Abrahams. Povodom izjave albanskog ministra spoljnih poslova Ljuljzima Baše da su tvrdnje Del Ponteove "nemoralne" i "klevetničke", Abrahams je rekao da bi trebalo da prihvati te tvrdnje ozbiljnije, jer zna iz sopstvenog iskustva da postoji pouzdan dokaz o prekograničnim prebacivanjima. "On je radio za Tribunal i u odeljenju za pravosude u UNMIK-u posle rata i lično je istraživao izveštaje o pritvorskim objektima u severnoj Albaniji", dodao je Abrahams. HRW je, takođe, pozvao vlasti u Srbiji da pomognu da se rasvetle sudbine nestalih Albanaca. "Vlasti u Srbiji se sa pravom žale zbog otmica i prebacivanja Srba u Albaniju, ali vlasti u Srbiji nisu uspele da pruže neophodnu saradnju da bi se rasvetlila sudbina čak većeg broja nestalih kosovskih Albanaca". Zvaničnici u Tirani i Prištini odbacili su u utorak optužbe organizacije za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" o otmici 400 Srba na Kosovu i Metohiji, njihovom prebacivanju u Albaniju i trgovini njihovim organima, preneli su elektronski mediji u Prištini. (Beta, Tanjug)
 Vaše Mišljenje
 
 
Haško tužilaštvo traži novo suđenje Haradinaju (Šifra: HR415)

04.05.2008

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je ponovno suđenje Ramušu Haradinaju na kojem bi bili saslušani svedoci čije iskaze sudsko veće nije čulo na prvostepenom procesu. U žalbi koju je uložilo na oslobađajuću presudu bivšem vođi OVK, ocenjuje da je sudsko veće postupilo nepravično kada, na kraju suđenja Haradinaju, nije tužiocima odobrilo dodatno vreme koje su tražili da bi iscrpli sve mogućnosti da obezbede iskaz ključnih svedoka. "U preovlađujućoj atmosferi
uznemiravanja i straha svedoka", sudije su time, kako se navodi u žalbi glavnog tužioca Serža Bramerca, onemogućile tužiocima da izvedu vitalne dokaze o učešću Haradinaja, Baljaja i Brahimaja u zajedničkom zločinačkom poduhvatu tokom kojeg su počinjeni zločini nad zarobljenim civilima u štabu OVK i logoru u selu Jablanica.  Prvostepenom presudom, izrečenom početkom aprila, Haradinaj i drugooptuženi Idriz Baljaj oslobođeni su krivice po svih 37 tačaka optužnice za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998. Trećeoptuženi Ljah Brahimaj je osuđen na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima. Tužilac Bramerc kao jednog od ključnih svedoka navodi Šefćeta Kabašija, koji je dva puta - jednom u sudnici u Hagu, a drugi put preko video-veze iz Njujorka - odbio da svedoči i zbog toga je optužen za nepoštovanje suda. Tužioci su na kraju svog dokaznog postupka tražili dodatno vreme kako bi pokušali da Kabašija i druge svedoke privole da svedoče, ali im je sudsko veće Alfonsa Orija to vreme uskratilo. Tužilaštvo zato traži da apelaciono veće poništi oslobađajuću presudu po šest tačaka optužnice i vrati predmet prvostepenom veću na ponovno suđenje na kojem bi bili saslušani i iskazi svedoka koji u prvom procesu nisu svedočili. Prema žalbi, sudije su pogrešile i kada su drugooptuženog Idriza Baljaja oslobodile po tačkama optužnice za ubistvo dve sestre i njihove majke iz sela u okolini Dečana, kao i za silovanje i mučenje jedne žene koja je o tome svedočila, te okrutno postupanje prema drugoj osobi u štabu OVK u selu Rznić. Apelaciono veće, prema žalbi, trebalo bi da preinači prvostepenu presudu i Baljaja proglasi krivim i osudi za te zločine. Rok za odluku apelacionog veća o žalbi tužilažba u slučaju Haradinaj ne postoji. Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je Tanjugu, povodom ulaganja žalbe, da srpsko tužilastvo očekuje da će u drugostepenom postupku on biti osuđen na strogu kaznu zatvora. Vekarić je rekao da je žalba Haškog tužilaštva očekivana, navodeći da su Nacionalni savet za saradnju s Haškim tribunalom, Ministarstvo pravde i srpsko tužilastvo za ratne zlocine sedmicama intenzivno radili na tome da dođe do ove žalbe. On je istakao da očekuje da će se doći do pravde u drugom stepenu tog postupka, po žalbi Tribunala. Rukovodilac ekipe odbrane Ramuša Haradinaja Majkl O'Rejli izjavio je da je podnošenja žalbe uobičajen postupak. "Na svaku oslobađajuću presudu Tribunala tužilaštvo po automatizmu podnosi žalbu", rekao je O' Rejli, dodajući da odbrana još uvek nije dobila žalbu i da će naknadno odlučiti kako će reagovati. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Uhapšen šef duvanske mafije Stanko Subotić (Šifra: HR414)

28.04.2008

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije potvrdilo je da je u Rusiji u ponedeljak uhapšen jedan od glavnih osumnjičenih za šverc cigareta tokom 1990-ih godina Stanko Subotić Cane i da mu je određen ekstradicioni pritvor. "Postupajući po međunarodnoj poternici, ruski nadležni organi su danas, na teritoriji Ruske Federacije, lišili slobode Stanka Subotića Caneta (1959), o čemu je ruski Interpol zvanično obavestio Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije", navodi se u
saopštenju MUP-a. U saopštenju se ističe da je protiv Subotića pokrenut ekstradicioni postupak radi njegovog izručenja pravosudnim organima Srbije. Subotićev advokat Vlado Pavićević potvrdio je agenciji Beta da je njegov klijent uhapšen u Moskvi i da mu je određen ekstradicioni pritvor. On je kazao da je Subotić bio spreman da se 19. maja pojavi na zakazanom prvom ročištu pred sudom u Beogradu i da je ponudio 700.000 evra kao jemstvo da mu se omogući da se brani sa slobode. Suđenje Subotiću i njegovoj grupi trebalo bi da bude odloženo do njegovog izručenja Srbiji, pošto je on organizator kriminalne grupe optužene za šverc duvana, izjavila je portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Maja Kovačević - Tomić. Prema rečima Kovačević - Tomić, narednih dana sudsko veće, koje treba da sudi Subotićevoj grupi, odlučiće da li će početak glavnog pretresa odložiti do njegovog izručenja, ili će početi suđenje u koje će se on naknadno uključiti. Ona je dodala da se suđenje, po pravilu, nastavlja tamo gde je i stalo kada se neki od optuženih koji je bio u bekstvu, a sudilo mu se u odsustvu, privede pravosudnim organima. "U svakom slučaju, posle njegovog izručenja biće mu uručena optužnica i ostavljeno vreme za pripremu odbrane", rekla je Kovačević - Tomić. Subotić i njegova grupa sumnjiče se da su preko njegovog preduzeća MIA iz Uba od 1995. godine do 1997. godine uvozili cigarete bez evidentiranja i prodavali na crnom tržištu. Na taj način oštetili su državni budžet za više 40 miliona evra. Taj novac su iz Srbije prebacivali preko Crne Gore i Makedonije na svoje račune na Kipru. Do sada se pretpostavljalo da se Subotić krio u Crnoj Gori. Za Subotićem je polovinom prošle godine raspisana i poternica Interpola. Prošle sedmice, 23. aprila, na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" je na osnovu Interpolove poternice uhapšen Stevan Banović, bivši kontrol carinske službe iz Bačke Palanke, koji je kako je saopšteno, u poslu sa švercom cigareta bio "glavna spona" između Kertesa i Subotića. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Pripadnici "Škorpiona" optuženi za zločin u Podujevu (Šifra: HR413)

21.04.2008

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je optužnicu protiv četvorice pripadnika jedinice "Škorpioni", koji se terete za ratni zločin ubistva 14 civila albanske nacionalnosti i ranjavanje petoro dece u Podujevu 28. marta 1999. godine. Željko Đukić, Dragan Medić, Dragan Borojević i Miodrag Šolaja terete se da su, kao pripadnici jedinice "Škorpioni", koja je bila u sastavu MUP-a Srbije, u dvorištu kuće porodice Gaši iz automatskog oružija ispalili više projektila u grupu od 19 žena i
dece. Petoro dece, koja su zadobila teške telesne povrede, preživela su zahvajujući intervenciji pripadnika Specijalne antiterorističke jednice koji su povredneima pružili medicinsku pomoć, navedeno je u saopštenju. Komanda MUP-a u Podujevu je, kako se navodi u saopštenju Tužilaštva, odmah po saznanju o izvršenom zločinu vratila pripadnike jedinica "Škorpioni" sa Kosovo i Metohije. Nekadašnji pripadnik jedinice "Škorpioni" Saša Cvjetan osuđen je u junu 2005. na 20 odina zatvora za ubistva 14 Albanaca i ranjavanje petoro dece u Podujevu 28. marta 1999. godine. Pripadnici "Škorpiona" su 1999. godine delovali u okviru SAJ-a, a tada su poimence priključeni MUP-u Srbije prema naredbi tadašnjeg načelnika Javne bezbednosti. Njih je, prema zvaničnom dokumentu, bilo 130, a komandant je bio Slobodan Medić, koji je uhapšen posle emitovanja snimka streljanja šest muslimanskih civila iz Srebrenice. (Tanjug)
 Vaše Mišljenje
 
 
Haški tribunal oslobodilo Ramuša Haradinaja (Šifra: HR412)

03.04.2008

Sudsko veće Haškog tribunala oslobodilo je jednog od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova i bivšeg pokrajinskog premijera Ramuša Haradinaja. Sudsko veće je ocenilo da Haradinaj nije kriv ni po jednoj tački optužnice za progone na političkoj, verskoj i rasnoj osnovi, uništavanje imovine, okrutno postupanje, silovanja i ubistva. Oslobođen je i njegov saradnik Idruz Baljaj, a treći optuženi, Lahi Brahimaj, osuđen je na šest godina zatvora, zbog okrutnog
postupanja i mučenje zatvorenika. Baljaj je bio potčinjen i direktno odgovoran Ramušu Haradinaju. Trojku je optužnica teretila za zločine nad Srbima, Romima i Albancima na Kosovu 1998. godine. Prema presudi koju je saopštio predsedavajući sudija Alfons Ori, tužioci tokom suđenja nisu dokazali da su Haradinaj, Baljaj i Brahimaj bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo uklanjanje srpskog stanovništva i drugih nealbanaca sa područja oko Dečana kako bi na njemu bila učvršćena kontrola OVK. Nije dokazana ni individualna krivica Haradinaja i Baljaja, a trećeoptuženi Brahimaj proglašen je lično odgovornim za okrutno postupanje i mučenje dva svedoka u pritvorskom centru OVK u Jablanici u leto 1998. Sudija Ori naznačio je da je veće imalo problema sa obezbeđivanjem iskaza velikog broja svedoka koji su kao opravdanje navodili "strah". I strane u postupku su se koristile nepovoljnom atmosferom za svedoke na Kosovu, naznačio je sudija. Vlasti u Beogradu podigle su protiv Haradinaja 108 krivičnih prijava zbog sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila. U prvim reakcijama, presuda je u Beogradu označena kao "crn dan za međunarodnu pravdu" i "glogov kolac u grudi Haškom tribunalu", dok su u Prištini oduševljeni odlukom suda.  Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je da je odluka o oslobađanju skandalozna i zbog toga što je suđenje bilo praćeno pritiscima na svedoke i ubistvima brojnih svedoka. Suđenje Haradinaju je počelo 5. marta prošle godine. Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005. neposredno pošto je podneo ostavku na mesto premijera Kosova. Tribunal je Haradinaja pustio na privremenu slobodu tri meseca kasnije, 9. juna 2005, a kasnije mu je, na zahtev odbrane, dozvolio i da u ograničenoj meri javno nastupa na Kosovu kao lider AZBK. (Tanjug, Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Sukob žandarmerije i vojnih rezervista u Leskovcu (Šifra: HR411)

18.03.2008
Predsednik opštine Leskovac Vladan Marinković saopštio je u utorak uveče da je u sukobima leskovačkih vojnih rezervista i pripadnika Žandarmerije povređeno devet demonstranata i 11 policajaca, od kojih je jedan zadobio teže povrede. Marinković je novinarima rekao da je policija privela 13 demonstranata, koji su nakon saslušanja pušteni kućama. Predsednik opštine kazao je da je te informacije dobio od čelnika leskovačke policije. U Urgentnom centru Opšte bolnice u Leskovcu, Beti je potvrđeno da se tom centru za pomoć javilo devet rezervista i da su svi zadobili lakše povrede. Rezervisti, koji su posle neuspelog pokušaja blokade autoputa Beograd - Skoplje oko 18 sati nastavili protest u zgradi opštine, procenjuju, međutim, da su pripadnici žandarmerije povredili na desetine demonstranata, koji nisu zatražili pomoć urgentnog centra. Među njima su i Marjan Šparavalo, Jovan Đorđević, Đorđe Stanković, Ratomir Marković, koji su novinarima pokazali modrice po telu, zadobijene od udaraca pendrekom. "Tukli su nas kao marvu pendrecima i šutirali nogama, vukli nas po blatu. Pred mojim očima su mi prebili druga", kazao je Beti rezervista Miodrag Ivanović. Dežurni lekar Vladimir Milosavljević izjavio je da se radi o lakšim telesnim povredama i da su svi pacijenti posle ukazane pomoći pušteni kućama. "Reč je nagnječnim povredama trupa i udova. Jednom pacijentu smo stavili gips zbog povrede kolena", kazao je Milosavljević. Oko 5.000 rezervista tokom dana je protestovalo zato što je Vlada Srbije odbila prošle nedelje da donese odluku o isplati dnevnica za učešće u ratu na Kosovu i Metohiji. Protest je počeo u 12 sati ispred sedišta opštine Leskovac, odakle su se rezervisti pešice uputili do sela male Kopašnice, udaljenog oko 12 kilometara od centra Leskovca, s namerom da blokiraju raskrsnicu na kojoj se spajaju stari deo autoputa sa novim autputem Beograd - Skoplje. Usput su dva puta probili kordon leskovačke policije, ali ih je u blizini sela Grabovnice, kilometar od mesta na kojem su nameravali da blokiraju autoput, sačekao kordon od 150 žandarma, pristiglih autobusima iz Niša. Posle kraćeg ubeđivanja sa žandarmerijom, demonstranti su trčeći zaobišli kordon i tom prilikom je došlo do napada žandarmerije na učesnike protesta. Iako su prečicom, preko njiva stigli do autoputa Beograd - Skoplje, demonstranti nisu uspeli da blokiraju put jer ih je dočekalo nekoliko dobro raspoređenih grupa žandarmerije. Od 1.000 rezervista, koliko je na početku bilo u zgradi opštine, ostalo je njih stotinak oko 22 časa, a štrajkački odbor saopštio je da će u sredu protesti biti radikalizovani, ukoliko Vlada Srbije pod hitno ne pronađe rešenje za isplatu njihovih ratnih dnevnica. "Pozvaćemo da se protestu priključe i rezervisti svih ostalih opština, koje su naplatile i koje nisu naplatile dnevnice, kao i članove naših porodica", navodi se u saopštenju. Neki od rezervista rekli su Beti da će i sredu pokušati da blokiraju autoput Beograd-Skoplje. (Beta)
 Vaše Mišljenje
 
 
Sukobi pristalica Islamske zajednice u Tutinu (Šifra: HR410)

08.03.2008
Jedna osoba je ranjena vatrenim oružjem u sukobu pristalica dve Islamske zajednice u Tutinu. U sukobu je ranjen pristalica muftije Muamera Zukorlića, Enver Škrijelj, a dve osobe su privedene, potvrđeno je Tanjugu u novopazarskoj policiji. Do incidenta je došlo kada je jedan broj predstavnika Islamske zajednice u Srbiji, kojom rukovodi glavni muftija Muamer Zukorlić, počela pripremu zemljišta za najavljeno postavljanje kamena temeljca za izgradnju medrese u Tutinu. Tome su se suprotstavili predstavnici tutinskog medžlisa Islamske zajednice Srbije, kojom rukovodi Adem Zilkić. Neredi, u kojima je učestvovalo oko 100 ljudi, počeli su tokom prepodneva, a izveštač Bete javio je da je policija pucala u vazduh kako bi razdvojila dve strane. Prema tvrdnjama novopazarske policije, situacija je trenutno pod kontrolom, a ranjeni Škrijelj je prevežen u novopazarsku bolnicu. Postavljanje kamena-temeljca za izgradnju medrese u Tutinu najavljeno je za ponedeljak, 10. marta. Medžlis Islamske zajednice Srbije saopštio je da je Zukorlić uzurpirao zemljište koje pripada toj zajednici. Na njemu je gradnja medrese počela još maja prošle godine i do sada je, kako tvrde, u tu gradnju uloženo oko 390.000 evra. Oni su od nadležnih organa zatražili "sprečavanje brutalnog otimanja imovine i eskalaciju sukoba". Sa druge strane, Mešihat Islamske zajednice u Srbiji tumači sprečavanje priprema za održavanje najavljene svečanosti kao "još jedan udar političke opcije Sulejmana Ugljanina na Islamsku zajednicu, s ciljem da se ona stavi pod njegovu kontrolu, a njena imovina uzurpira". U saopštenju dostavljenom Tanjugu, Mešihat je poručio da neće odustati od svog nauma, a pokušaj sprečavanja priprema za postavljanje kamena temeljca označio kao "očajnički napor političko kriminalnih elemanata koje predvodi Ugljanin". Poslednji izveštaj: Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, koji predvodi muftija Muamer Zukorlić, saopštio je da su u sukobu dve grupe vernika u Tutinu u petak iz vatrenog oružja ranjene dve osobe. U saopštenju se navodi da su ranjeni Enver Škrijelj, koji je zadobio prostrelne rane obe potkolenice, i Faruk Zukorlić, pogođen u rame. "Istovremeno je tupim predmetima povređeno više džematlija", saopštio je Mešihat. Ta Islamska zajednica je za incident optužila aktiviste koalicije Lista za Sandžak Sulejmana Ugljanina. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Počelo suđenje za Ibarsku pred Vrhovnim sudom (Šifra: HR409)

03.03.2008

Pred Vrhovnim sudom Srbije u ponedeljak je počelo suđenje za ubistvo četiri funkcionera Srpskog pokreta obnove (SPO) i pokušaj ubistva predsednika te stranke Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine. To je drugi slučaj u istoriji Vrhovnog suda Srbije, ustanovljenog pre 161 godinu, da taj sud otvara glavni pretres u nekom predmetu. U insceniranoj saobraćajnoj nesreći 3. oktobra 1999. godine poginuli su funkcioneri SPO-a Veselin Bošković, Zvonko
Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, a predsednik SPO-a Vuk Drašković je zadobio povrede. Predsednik sudskog veća Vrhovnog suda Dragomir Milojević rekao je na početku pretresa da je odluka o otvaranju suđenja pred tim sudom doneta jer se pojavila "sumnja u ispravnost dokaza i sumnja u istinitost odlučnih činjenica". "Bilo je necelishodno ukidati prvostepenu presudu i zato je odlučeno da se otvori pretres pred Vrhovnim sudom. Osnovni razlozi su potreba pravičnosti i potreba da se konačno predmet završi", rekao je Milojević. Suđenje je počelo čitanjem presude prvostepenog suda koju je pročitao sudija izvestilac Dragan Jocić. Suđenje bi trebalo da traje do petka, 7. marta, a predviđeno je i svedočenje oštećenog, predsednika SPO Vuka Draškovića. Drašković je novinarima, u pauzi suđenja, rekao da je dobro što je Vrhovni sud odlučio da "sudi i presudi kako bi se stavila tačka na 10 godina agonije pravde i porodica poginulih". "Nadam se da će Vrhovni sud presuditi na osnovu činjenica u skladu sa zakonom, a to znači da Legija (optuženi Milorad Ulemek) i ostali izvršioci i organizatori dobiju maksimalne kazne od 40 godina zatvora", rekao je Drašković. Prema njegovim rečima, istu kaznu trebalo bi da dobiju i bivši šef DB Radomir Marković, bivši načelnik beogradskog DB-a Milan Radonjić i bivši šef beogradske policije Branko Đurić. Drašković je potvrdio da će u svom svedočenju ukazati na očiglednost "zločina države i Državne bezbednosti i da je Ulemek od njih morao dobijati naloge". "Povoljna je okolnost što će se koristiti i iskaz Radomira Markovića sa suđenja za ubistvo Ivana Stambolića u kojem je rekao da je naloge za politička ubistva dobijao od Slobodana Miloševića, a da ih je izvršavao preko Legije koji je dalje odabirao ekipe za likvidacije", rekao je lider SPO. Drašković je naveo da će presudom biti "stavljena tačka i doneta ovozemaljska pravda". Presudom Okružnog suda u Beogradu od 16. februara 2007. godine bivši pukovnik DB-a Milorad Ulemek osuđen je na 15 godina zatvora, a bivši šef DB-a Radomir Marković na osam godina zatvora. Pripadnici JSO-a Duško Maričić, Branko Berček, Nenad Bujošević i Leonid Milivojević osuđeni su na po 14 godina zatvora. Za pomaganje izvršiocima posle ubistva na Ibarskoj magistrali, bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes osuđen je na dve godine i pet meseci zatvora, a nekadasnji načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Dinić osuđen je na godinu i sedam meseci zatvora, dok je bivsi šef beogradske saobraćajne policije Vidan Mijailović osuđen na devet meseci zatvora. Nekadašnji šef DB-a Radomir Marković oslobođen je optužbe za ubistvo i osuđen na osam godina zatvora zbog pomaganja učiniocima posle izvršenog krivičnog dela. Bivši načelnik beogradskog DB-a Milan Radonjić i bivši šef beogradske policije Branko Đurić oslobođeni su optužbe da su pomagali u ubistvu. Vrhovni sud Srbije je ranije, rešavajući po žalbama, ukinuo prethodne dve presude. (Beta)
 Vaše Mišljenje
 
 
Huligani palili ambasade i pljačkali po Beogradu (Šifra: HR408)

21.02.2008

Posle mitinga "Kosovo je Srbija", deo građana krenuo je ulicom Kneza Miloša i ispred američke ambasade najpre zapalio zastavu te zemlje, a zatim i sam objekat. Potom je na zgradi istaknuta srpska trobojka, a vatra se proširila i iz same zgrade. Stotine huligana su potom napali i hrvatsku ambasadu koja se nalazi samo sto metara niže. Najpe su bacali kamenice, baklje, pokušavali da sruše ogradu, a zatim su skinuli grb Hrvatske. Demonstranti su oštetili i ambasadu Turske, Belgije,
kao i diplomatska predstavništva BiH i Kanade, ispred koje je zapaljeno jedno vozilo. Duž cele Ulice kneza Miloša prevrnuti su kontejneri. Kasnije je napadnuta i britanska ambasada, a demonstranti pokušavaju da razvale vrata te zgrade. Za sada je zapaljen i "Mekdonalds" na Slaviji, a oštećeno je još nekoliko diplomatskih predstavništava drugih zemalja. Prethodno je grupa od stotinak mladih izgrednika provalila u prodavnicu Beko u Knez Mihailovoj ulici nakon čega su u manjim grupicama sa plenom krenuli ulicama prema Zelenom vencu. Mladići, među kojima je bilo i nekoliko veoma mladih devojaka, usput su lupali trafike i pokazivali noževe. Policija nije intervenisala. Ispred slovenačke ambasade postavljen je kordon policije. Slovenačka ambasada u Beogradu već je oštećena u nedelju uveče tokom protesta grupe Beograđana, uglavnom mlađih. Jake policijske snage izašle su u Ulicu kneza Miloša. Pripadnici žandarmerije bacili su suzavce na izgrednike, a kordon je blokirao ulicu. Reporteri agencije Beta su nakon intervencije policije videli veći broj demonstranata koji su sa lisicama na rukama ležali na ulici i trotoaru oko američke ambasade. U međuvremenu su vatrogasci uspeli da ugase požar u zgradi ambasade SAD. U neredima je povređeno najmanje 30 ljudi, među kojima i 14 policajaca, saopšteno je iz Urgentnog centra. Protesti srednjoškolaca u Banjaluci, organizovani povodom jednostrane nezavisnosti Kosova, prerasli su u nerede, a kordon specijalne policije uspeo je da zaustavi demonstrante tek kod zgrade Vlade RS. Četrnaest policajaca i jedan demonstrant povređeni su tokom tog protesta. U ambasadi SAD nađeno je ugljenisano telo mlađeg muškarca, čiji identitet za sada nije utvrđen jer je telo potpuno izgorelo. Veruje se da je reč o demonstrantu koji je ostao zarobljen u vatri u zgradi. Više novinara pretučeno je tokom nereda u Beogradu, uključujući dvojicu jedne ruske televizije. Pretučen je i jedan holandski fotoreporter, kao i jedan francuski novinar. Poslednji izveštaj: Šteta koju su demonstranti napravili nakon mitinga "Kosovo je Srbija" na infrastrukturi glavnog grada procenjuje se na oko 8,2 miliona dinara. Gradska uprava Beograda saopštila je da se ta cifra odnosi isključivo na štetu počinjenu na gradskoj imovini dok je šteta počinjena na ambasadama, radnjama i bankama i veća. (Beta, Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
U divljanju huligana u Beogradu oko 65 povređenih (Šifra: HR407)

18.02.2008
U neredima nekoliko stotina huligana koji su organizovali proteste u centru Beograda povređeno je najmanje 35 policajaca, od kojih je 18 prebačeno na VMA, i oko 30 protestanata. Na sreću niko nije životno ugrožen. Incident je izbio kada su jake policijske snage blokirale put grupi od više stotina demonstranata na prilazu Dedinju, gde su smeštene brojne strane ambasade i rezidencije. Demonstranti su kamenjem i drugim predmetima gađali policiju, koja ih je potom rasterala u okolne ulice. Kolona demonstranata došla je na Dedinje iz, nekoliko kilometara udaljenog, centra grada, gde je ranije bilo više incidenata. Pošto je policija pethodno uspela da rastera demonstrante ispred ambasade Slovenije oni su se uputili ka Trgu republike i Terazijama, gde je usledio oštar sukob sa policijom kod hotela Moskva, a policija je bacila i suzavac. Protestanti su se najpre okupili kod ambasade SAD, gde su policiju zasuli kamenicama, bakljama i metalnim šipkama od saobraćajnih znakova. Uz put su huligani demolirali izlog "Mek Donalds" restorana na Terazijama, jedne banke, nekoliko prodavnica, trafiku na Studentskom trgu, i sediše LDP-a u centru grada. Demonstranti su demolirali i nekoliko stranih diplomatskih vozila koja su bila parkirana pred Ministarstvom spoljnih poslova Srbije, kao i nekoliko trolejbusa gradskog saobraćajnog preduzeća. U povlačenju, demonstranti su lomili semafore i dovukli nekoliko kontejnera na kolovoz u centru grada, a u Ulici kneza Miloša napadnuto je nekoliko novinara. Demonstranti su uzvikivali "Kosovo je Srbija", "Ne damo Kosovo", "Spasi Srbiju i ubi se, Koštunice", "Ubi, zakolji, da Šiptar ne postoji", pevali "Tamo daleko" i nosili zastave Srbije i zastavu četničkog pokreta. Takođe, skandiraju ime bivšeg lidera bosanskih Srba i haškog optuženika Ratka Mladića. Jake snage Žandarmerije razbile grupu od oko 300 demonstranata koji su pokušali da demoliraju Tržni centar Merkator u Novom Sadu. Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica i lider Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić dogovorili su se da se u najkraćem roku održi sednica Narodne skupštine, a u četvrtak, i veliki protest u Beogradu, u organizaciji vlade i parlamentarnih stranaka, rečeno je u Vladi Srbije. Premijer Srbije Vojislav Koštunica pozvao je građane da prekinu sve proteste koji dovode do nasilja i nereda, jer se na taj način ne pomaže ni Srbiji ni odbrani Kosova. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Sedam osoba poginulo u požaru u Novom Sadu (Šifra: HR406)

17.02.2008
Sedam osoba je izgubilo život a tri su teže povređene u požaru koji je jutros oko 2 sata izbio u kafiću "Laundž" u Novom Sadu. Kako je rekao načelnik Sektora MUP-a za zaštitu i spasavanje Predrag Marić za B92, požar je lokalizovan a troje povređenih je smešteno u bolnicu i u teškom su stanju. Dežurni istražni sudija Opštinskog suda u Novom Sadu Koviljka Đačić kazala je da je uviđaj u toku i da će u toku dana biti poznati uzroci požara. Odlukom Gradskog veća u Novom Sadu je proglašena trodnevna žalost. "Jutros oko 2 sata izbio je požar u kafiću 'Laundž' u Zmaj Jovinoj broj 10 u Novom Sadu. Dojava o požaru je primljena u 2.05. Pripadnici vatrogasne brigade Novi Sad izašli su za minut i 30 sekundi na lice mesta. Akcija lokalizovanja i gašenja je trajala oko 40 minuta", rekao je Marić.  "Za sada možemo da kažemo da je život izgubilo sedam osoba, da je troje teško povređeno i da su medicinski zbrinuti u bolnici u Novom Sadu. Ono što sigurno možemo da tvrdimo je da ovakva tragedija nije zabeležena poslednjih nekoliko godina. Istraga će utvrditi pravi uzrok požara. Očekujemo da se sa uviđajem počne već u toku prepodneva", rekao je Marić za B92. Dežurni lekar Kliničkog centra Vojvodine Sava Đermanov je izjavio agenciji Beta da su troje povređenih zadobili veoma ozbiljne povrede, a da je jedan od njih "u neposrednoj životnoj opasnosti".  Kako javlja izveštač B92, kafić se nalazi u samom centru Novog Sada u jednom od pasaža kod Zmaj Jovine ulice, pasaž je zatvoren sa obe strane jer su postavljene policijske trake.  Istražni organi su na teren izašli danas oko deset sati prepodne, ali uzrok požara kao i identitet poginulih još nisu poznati, a neizvesno je i kada će biti novih informacija tim povodom.  Kako nezvanično saznaje B92, požar je u potpunosti uništio prostor u kom se nalazio kafić, što istražiteljima dodatno otežava posao.  Kako se navodi u saopštenju iz kabineta gradonačelnice Maje Gojković, odluka o trodnevnoj žalosti doneta je na vanrednoj sednici Gradskog veća i primenjivaće se od ponedeljka 18. februara.  Predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš obišao je mesto požara i na licu mesta razgovarao sa istražnim sudijom i pripadnicima policije koji vrše uviđaj o ovom tragičnom događaju, koji su ga informisali o toku istrage koja treba da utvrdi uzrok ovog požara.  "Veoma je ozbiljno i zabrinjavajuće to što se u Novom Sadu, u veoma kratkom periodu, dogodila dva velika požara sa tragičnim ishodom. Noćašnji požar, u kojem je život izgubilo sedmoro ljudi a više njih je povređeno, je velika tragedija za njihove porodice, ali i za grad Novi Sad i celu Vojvodinu", kazao je Kostreš.  (B92)
 Vaše Mišljenje
 
 
Eksplozija u severnom delu Kosovske Mitrovice (Šifra: HR405)

15.02.2008
Snažna eksplozija odjeknula je u četvrtak uveče oko 22.30 u severnom delu Kosovske Mitrovice, izjavio je u petak tokom noći portparol Kosovske policijske službe Besim Hoti. Eksplozija se dogodila u blizini zgrade u kojoj je smeštena pripremna misija Evropske unije.  U Kosovskoj policijskoj službi potvrđeno je da se eksplozija dogodila i da je istraga u toku.  U eksploziji nije bilo povređenih a stanovnik Kosovske Mitrovice Sveto Jovanović je rekao da je, posle eksplozije, u svom dvorištu video plamen. Dvorište porodične kuće Jovanović graniči se sa zgradom u kojoj je smešteno sedište pripremne misije EU (Eulex) u severnom delu Kosovske Mitrovice. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Eksplozija ispred tržnog centra "Merkator" u Beogradu (Šifra: HR404)

07.02.2008

U slovenačkom tržnom centru Merkator u Beogradu, koji se nalazi odmah do novobeogradske policijske stanice, jutros oko pet sati ođeknula je snažna eksplozija, od koje su na ulazu u taj trgovinski objekat popucala stakla. Sa obzirom da se događaj odigrao u vreme kada u zgradi nema ljudi, nije bilo stradalih i povređenih. Samo nekoliko sati kasnije, osoblju tržnog centra Merkator u Čačku je prijavljeno da im je u zgradi postavljena bomba, ali se ispostavilo da je u pitanju
lažna dojava. Policija je u beogradskom "Merkatoru" izvršila uviđaj i ispitivala je uzroke eksplozije, koja se dogodila oko pet sati ujutro na parkingu, obezbeđenog kamerama. Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije izrazilo je zabrinutost zbog eksplozije u garaži slovenačkog "Merkatora" u Beogradu i saopštilo da očekuje da će nadležni taj slučaj istražiti i protiv počinilaca preduzeti odgovarajuće mere. "Prijateljstvo izmedju Slovenije i Srbije je tradicionalno. U slovenačkoj vladi i Evropskoj uniji ćemo se truditi da i dalje bude tako", ističe se u saopštenju ministarstva. Ekonomski stručnjaci ocenjuju da jutrošnji događaji loše utiču na imidž Srbije u Svetu. Kupce u beogradskom Merkatoru jutros su umesto prodavaca dočekali policija i ljudi sa metlama, koji su skupljali rasuto staklo, posledicu eksplozije na pešačkom ulazu u taj tržni centar. Većina u prvom trenutku nije znala šta se dogodilo, ali smo pronašli i komšije iz okolnih zgrada, koje je eksplozija probudila. Oni kažu da eksploziju porede sa bombardovanjem 1999. godine. Menadžerka za odnose sa javnošću beogradskog Merkatora, Sanja Šegrt, potvrdila nam je da se jutros oko pet sati dogodila eksplozija, ali je rekla da je tržni sada otvoren za kupce. "Nije utvrđeno koja je eksplozivna naprava u pitanju, policija je izašla na uviđaj. Pričinjena je manja materijalna šteta, a ono što je najvažnije je da nije bilo povređenih", rekla je Šegrtova. Ona kaže da je šteta već sanirana. (Mondo, B92)
 Vaše Mišljenje
 
 
Nacionalistička organizacija "Obraz" napala izložbu (Šifra: HR403)

07.02.2008

Sporni rad prištinskog umetnika Drena Malićija - "Licem u lice", koji predstavlja Elvisa Prislija i Adema Jašarija kao proizvode pop kulture, pocepan je uz prateće demonstracije na otvaranju izložbe "Odstupanje" u galeriji "Kontekst", Centra za kulturu "Stari Grad". Otvaranje izložbe radova savremenih umetnika iz Prištine "Odstupanje", prekinuto je u galeriji "Kontekst", u centru Beograda, zbog prisustva oko 300 pripadnika srpske nacionalističke organizacije "Obraz", koji su izazvali
nekoliko incidenata. Pre zvaničnog otvaranja izložbe, dva čoveka ušla su u galeriju "Kontekst" u Kapetan Mišinoj ulici i pocepali deo diptiha, na kojem je lik vodje terorističke Oslobodilačke vojske Kosova Adem Jašari, koji je ubijen u sukobu sa srpskim snagama bezbednosti u martu 1998. godine u selu Donji Prekaz. Dvojicu ljudi iz galerije je, odmah po dogadjaju, izvela policija, koja je potom velikim snagama interventne brigade MUP-a Srbije onemogućila pripadnicima "Obraza" da pridju galeriji i ogradila Centar sa strane Matematičkog fakulteta, kod Višnjićeve, Gospodar Jovanove i Zmaj Jovine ulice. U okolini galerije okupilo se, prema proceni policije, oko 300 pripadnika organizacije "Obraz". Neki od njih nosili su sliku bivšeg komandanta JSO Milorada Ulemeka Legije, koji je osudjen za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjića i bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, u svečanoj uniformi. Pripadnici "Obraza" su pevali pesme o Kosovu i Metohiji, kao i druge prigodne kompozicije i pritom zasipali prolaznike i posetioce galerije psovkama i uvredama po raznim osnovama. Neposredno pre otvaranja izložbe u galeriju je ušao jedan čovek sa kamenom u ruci, kako je rekao, "srpskim kamenom sa Kosova", i predstavio se kao član ULUS- a, slikar Zoran Ćalija. Zatim uzeo mikrofon i vikao na organizatore izložbe uzvikujuči: "Kako vas nije sramota" i "Vratite se u Prištinu", i još neke reči koje očevici nisu želeli da ponove. Posle razmene rečenica sa vidno uzbudjenom Borkom Pavičević, i ljudima iz organizacije "Kontekst" galerije, policija je uhapsila i njega. Pojavila se i "srpska majka", sa dvoje dece, koja je svoj protest izrazila pljuvanjem na izložene radove. Posle nekog vremena, posetioci su zamoljeni da napuste izložbu, a u galeriji su ostali jedino novinari u potrazi za informacijama. Ranije tokom večeri,stigla je vest da se beogradska opština Stari grad ogradila od upravljačkih prava nad Centrom za kulturu Stari grad, u čijoj organizaciji je u galeriji "Kontekst", planirano održavanje izložbe 11 prištinskih umetnika pod nazivom "Odstupanje". Izložba je već u svom prvom gostovanju u Novom Sadu, u Muzej savremene umetnosti Vojvodine, izazvala proteste iz sedišta političkih partija SRS, SPS i DSS. U tumačenju gradskih odbora DSS-a-a i SPS-a, kao i u tumačenju Udruženja raseljenih s Kosova, Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš je otvaranjem ove uzložbe dao direktnu podršku separatističkim snagama koje razgrađuju državu Srbiju. Izložba "Odstupanje" predstavlja deo produkcije mladih umetnika i umetnica iz Prištine, koja preispituje nacionalne i rodne identite definisanih balkanskim osobenostima, doktrine suverenosti, konflikte globalnih bezbednosnih saveza, nacionalizme, uslove i posledice evroatlantskih integracija kao i učvršćivanja kapitalizma. Izložbu radova organizovala je Inicijativa mladih za ljudska prava, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Centar za kulturu "Stari Grad", uz podršku Pro Helvetia Beograd i "European Cultural Foundation". (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Bilans Specijalnog tužilaštva u 2007. godini (Šifra: HR402)

01.02.