|
|
| |
|
|
|
|
|
| |
|
Šolja čaja
usporava degeneraciju moždanih ćelija
(Šifra: MG165) |
01.05.2008 |
|
 |
Šolja čaja dobra
je za mozak - usporava degeneraciju moždanih ćelija i
održava bistar um i u starijim godinama, pokazala je jedna
singapurska studija. Profesor Ng Ce Pin i njegove kolege
sa Nacionalnog univerziteta Sigapura, posle
četvorogodišnjeg proučavanja dejstva ovog napitka na mozak,
zaključili su da nije važno koja se vrsta čaja pije -
svaka je dobra. Singapurski stručnjaci otkrili su da
katehini, prirodni sastojak čaja, štite moždane ćelije od
gomilanja štetnih proteina |
|
tokom godina,
što pomaže održavanju kognitivne funkcije mozga. Za
razliku od kofeina iz kafe, čajni kofein sadrži prirodni
protein teanin, koji neutrališe uobičajene nuspojave
njegovog konzumiranja - povišen pritisak, glavobolju, umor...
Degeneracija moždanih ćelija, do koje dolazi zbog
kombinacije gubitka nervnih ćelija, genetske
predispozicije, malih moždanih udara i nagomilavanja
štetnih proteina često vodi u demenciju. Tim singapurskih
stručnjaka istraživao je dejstvo čaja na 2.501 Kinezu,
starom 55 i više godina, od septembra 2003. do decembra
2005. Proveravano je opšte zdravstveno stanje ispitanika,
raspon pažnje, upotreba maternjeg jezika i vizuelne i
prostorne sposobnosti. Oko 38 odsto ispitanika nije pilo
čaj, dvadeset devet odsto je pilo samo jednu vrstu čaja, a
ostali su konzumirali raznovrsne čajeve. Dve godine posle
otpočinjanja istraživanja, dve trećine ispitanika koji
piju čaj demonstrirali su isti nivo sposobnosti na
testiranjima. Medju ispitanicima koji nisu konzumirali čaj,
35 odsto je posle dve godine beležilo za prosečno dva
poena slabije rezultate, što znači da je kod njih došlo do
opadanja umnih funkcija. Singapurski stručnjaci, ipak,
upozoravaju da nije sve samo u čaju, već da je za očuvanje
mozga potrebno čitavog života negovati dobre navike i
uravnoteženo se hraniti.
(Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Klimatske
promene izuzetno opasne po zdravlje
(Šifra: MG164) |
29.01.2008 |
|
 |
Klimatske
promene imaće potencijalno razorne posledice po ljudsko
zdravlje, mnogo teže od negativnog uticaja na svetsku
privredu, procena je stručnjaka Australijskog centra za
epidemiologiju i zdravlje stanovništva. Toni Mekmajkl iz
australijskog centra je izjavio da nije sve u naporima da
se smanji emisija gasova s efektom staklene bašte, već da
svet mora da se potrudi da izadje na kraj sa tekućim i
budućim zdravstvenim rizicima koje nosi globalno
otopljavanje. Po |
|
Mekmajklu, klimatske
promene će imati negativan uticaj na zdravlje svih
stanovnika planete, ali naročito na one u područjima koja
su geografski najpodložnija klimatskim promenama i
siromašna prirodnim resursima. Povećani obim požara, suša,
poplava i razne bolesti biće najfundamentalnija pretnja
blagostanju ljudi, naglašava Mekmajkl, mnogo veća nego
nepovoljni privredni faktori. U izveštaju iz 2006. godine,
kojeg je sačinio vodeći ekonomista Svetske banke Nikolas
Stern, stoji da klimatske promene imaju potencijal da
oslabe svetsku privredu za pet do 20 odsto, što bi bilo
efekat sličan onom iz doba velike privredne krize
tridesetih godina prošlog veka. Makmajkl, medjutim, u prvi
plan stavlja promene u sferi zaraznih bolesti, smanjenja
roda prehrambenih useva i gubitka sredstava za život. Mada
je malo verovatno da će klimatske promene prouzrokovati
sasvim nove bolesti, one će uticati na učestalost, opseg i
sezonske promene kod već postojećih. Mekmajkl, na primer,
predvidja da će do 2080. izmedju 20 i 70 miliona ljudi
više nego danas živeti u oblastima podložnim malariji.
Osim toga, infektivne bolesti teško je stabilizovati u
uslovima klimatske nestabilnosti, protoka izbeglica i
osiromašenja, a degradacija prirodne sredine povećaće
neuhranjenost, učestalost oboljenja i povreda. Stoga
Mekmajkl naglašava da je potrebno hitno uključenje
profesionalnih zdravstvenih radnika u razmatranje uticaja
klimatskih promena.
(Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Osobe boljeg
raspoloženja su zdravije
(Šifra: MG163) |
26.01.2008 |
|
 |
Radosno srce je
zdravije srce, zaključak je ispitivanja koje je sprovedeno
nad 3.000 odraslih osoba u Britaniji. Prema tom
istraživanju, koje je predvodio dr Endru Steptou sa
Univerziteta u Londonu, osobe boljeg raspoloženja imale su
manji nivo hormona "kortisol", koji se naziva i "hormonom
stresa", koji može izazvati povećan krvni pritisak,
gojaznost i pad imunog sistema. Rezultati studije,
objavljeni u Američkom časopisu za epidemiologiju, takodje
pokazuju da žene koje pokazuju |
|
više pozitivnih
emocija imaju manji nivo dva protenina u krvi - "C-reaktivnog
proteina" i "interleukina 6" - koji signaliziraju na opštu
upalu organizma, a čije hronično prisustvo vremenom dovodi
do srčanih smetnji, pa čak i do raka. Zbog svega toga
istraživači smatraju da vesele osobe imaju veći
zdravstveni potencijal od onih koji su pod stalnim stresom
ili su u stalnom neprijateljskom ili pesimističkom
raspoloženju. Jedna od mogućnosti je da veseli ljudi vode
mnogo zdraviji život, ali je studija pokazala da to nije
baš uvek slučaj. Tokom istraživanja, dr Steptou i njegove
kolege su od 2.873 ispitanika šest puta dnevno uzimali
uzorke pljuvačke, zajedno sa izjavom o tome kako se
osećaju u tom trenutku - srećno, uzbudjeno ili zadovoljno.
Sledećeg dana učesnicima u anketi meren je nivo "C-reaktivnog
proteina" i "interleukina 6". Rezaultati su pokazali da su
i muškarci, i žene koji su rekli da su radosni imali manji
nivo kortizola tokom celog dana, čak i kada su bili
prisutni odredjeni izazivači njegovog porasta, kao što su
uzrast, kilaža ili pušenje. Kod žena, ali ne i kod
muškaraca, pozitivne emocije su dovodile do smanjenja "C-reaktivnog
proteina" i "Interleukina 6". Uzroci različitosti zbog
pola, medjutim, nisu utvrdjeni. Steptou je objasnio da je
veza izmedju radosti i kortizola bila poznata iz nekih
ranijih manjih studija, ali da je veza sa "C-reaktivnim
proteinom" i "Interleukinom 6" tek sada dokazana. Sada
kada se zna da je srećniji čovek - zdraviji čovek, ostaje
pitanje kako da budemo srećni? Steptou, medjutim, nema
pravi odgovor na to pitanje i tvrdi da su sreća i radost
produkt spleta okolnosti i prilika u kojima ljudi žive.
"Mi možemo samo da pomognemo ljudima da prepoznaju ono što
im popravlja raspoloženje i što ih čini zadovoljnim i da
im preporučimo da provode mnogo više vremena u tome",
rekao je on.
(Tanjug, Reuters)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Zdravlju
škodi i previše i premalo sna
(Šifra: MG162) |
13.12.2007 |
|
 |
Osobama koje
previše ili premalo spavaju, prete različiti zdravstveni
problemi, posebno kardio-vaskularni, saopštili su
britanski naučnici u studiji objavljenoj u SAD. Autorka
studije, Džejn Feri izjavila je da je kod ljudi koji
spavaju manje od prosečnih šest do osam sati smrtnost
povećana za 110 odsto, posebno zbog kardio-vaskularnih
problema. Prema njenim rečima, ni predugo spavanje nije
dobro, kod ljudi koji spavaju više od potrebnih šest do
osam sati može takodje da |
|
dodje do
povećanja broja smrtnih slučajeva. Studijom je bilo
obuhvaćeno više od 10.000 ispitanika starih izmedju 35 i
55 godina, koji su bili posmatrani nekoliko godina
uzastopce, ali nisu uzeti u obzir njihovi prethodni
zdravstveni problemi ni sociološko-demografski faktori. "Naši
zaključci su da je za zdravlje odrasle osobe neophodno
sedam do osam sati sna svake noći", navodi se u
istraživanju čiji su rezultati objavljeni u američkom
medicinskom časopisu "Slip" (Sleep).
(Beta)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Loši odnosi u
braku dovode do infarkta
(Šifra: MG161) |
13.10.2007 |
|
 |
Loši odnosi u
bračnim zajednicama i s bližnjima povećavaju opasnost od
srčanih problema za 34 odsto, pokazali su rezultati novog
britanskog istraživanja. Loši odnosi bi, kako su utvrdili
britanski naučnici, mogli da anuliraju generalno pozitivno
dejstvo života u bračnoj zajednici i socijalnih odnosa po
zdravlje ljudi. Grupa londonskih istraživača je došla do
tih rezultata podelivši uzorak od 9.000 britanskih
funkcionera na tri grupe prema učestalosti "negativnih
dogadjaja" u njihovim |
|
intimnim
odnosima. Istraživanje je pokazalo da su funkcioneri kod
kojih su ti dogadjaji bili najučestaliji bili izloženi 34
odsto većoj opasnosti od srčanih problema tokom 12 godina
koliko je kontrolisano njihovo zdravstveno stanje. Razlika
nije postojala izmedju muškaraca i žena, kao ni izmedju
supružnika i drugih bliskih osoba. Tokom istraživanja su
uzimani u obzir i činioci kao što su godište ispitanika,
životne navike i drugi socioekonomski faktori koji utiču
na opasnost od srčanih problema. Sledeći korak naučnika je
ispitivanje bioloških mehanizama te veze izmedju loših
odnosa i srčanih oboljenja, preneli su francuski mediji.
(Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Korišćenje
mobilnih telefona oštećuju sluh
(Šifra: MG160) |
13.10.2007 |
|
 |
Istraživanje u
SAD pokazalo je da ljudi koji baš mnogo koriste mobilni
telefon mogu da izgube sluh. Istraživanje je pokazalo da
ljudi koji koriste mobilni telefon oko jedan sat dnevno
teže čuju zvuke visoke frekvencije, pogotovo u desnom uhu,
na kome uglavnom drže telefon. Ovo se posebno primećuje
kada pokušavaju da naprave razliku izmedju zvukova koji
sadrže slova "s" i "f" odnosno "t" i "z". "Kada govorimo,
govorimo u odredjenim frekvencijama, a samoglasnici su po
pravilu |
|
niski.
Suglasnici su obično u opsegu više frekvencije i ako imate
takav gubitak sluha onda nećete čuti jasno", objasnio je
otorinolaringolog specijalista Majkl Hofer. Ono što se
dešava jeste da malene dlake u uhu kontrolišu sposobnost
da čovek čuje, a previše buke izaziva slabljenje tih
dlačica i na kraju njihovo odumiranje. Naučnici su
proučavali 100 ljudi koji su koristili mobilne telefone i
uporedili ih s 50 koji ih nisu upotrebljavali.
Istraživanje je trajalo 12 meseci i otkriveno je da su
osobe koje su koristile mobilne telefone imale značajniji
gubitak sluha visokih frekvencija od onih koje ga nisu
koristile. Otorinolaringolozi već decenijama upozoravaju
da izloženost bilo kakvom izvoru velike buke može da
dovede do potpunog gubitka sluha. Autori studije
upozoravaju korisnike mobilnih telefona da paze na prve
znake gubitka sluha. Ukoliko osećate da vam je uho toplo,
puno ili zapušeno, odmorite se od mobilnog telefona.
Ukoliko uho počne da vam zvoni, to je takodje znak
oštećenja sluha. Naučnici ipak kažu da je njihovo
istraživanje preliminarno i da će biti potrebno još
vremena da bi se jasno ustanovila veza izmedju mobilnih
telefona i gubitka sluha.
(Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Žena
preživela sa 6,12 promila alkohola u krvi
(Šifra: MG159) |
24.09.2007 |
|
 |
Policija u mestu
Ler, na severu Nemačke, saopštila je da je žena koja je
pronadjena na ulici sa 6,12 promila alkohola u krvi,
preživela i da se nalazi na bolničkom lečenju.
Pretpostavlja se da je reč o jednoj od najviših, ako ne i
najvišoj, u Nemačkoj utvrdjenoj količini alkohola u krvi
osobe koja je ostala živa. Policija je u nedelju pronašla
na trotoaru i u bolnicu prebacila 35-godišnju ženu za koju
je navedeno da mora da je popila barem nekoliko boca jakih
alkoholnih pića. Ni |
|
policija ni
bolnica, u kojoj se nalazi, nisu još mogli da utvrde ni
lične podatke žene ni razlog za nezapamćeno pijanstvo i
način na koji je do njega došlo. Mediji koji su preneli
ovu vest naveli su da se u stručnoj literaturi 4,0 promila
u krvi smatra smrtonosnosm dozom. Već sa 1,1 odsto nastupa
potpuna nesposobnost da se upravlja motornim vozilom, dok
osoba sa 3,5 promila nije u stanju da daje iskaze na
saslušanju. Nemačka centrala za probleme zavisnosti
nedavno je izdala preporuku o tome kolika količina
alkohola dnevno je podnošljiva za ljude. Navedeno je da
muškarci ne bi smeli dnevno da piju više od 0,5 do 0,6
litra piva odnosno 0,25 do 0,3 litra vina. Za žene važe
prepolovljene navedene vrednosti, uz upozorenje svima da
najmanje dva dana sedmično ne okušaju nikakav alkohol.
Prema navodima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj
godišnje umre više od 16.300 ljudi od posledica
prekomernog konzumiranja alkohola, što je više nego broj
ljudi koji su izvršili samoubistvo (10.260) i poginulih u
saobraćajnim udesima (5.458) zajedno.
(Beta)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Firentinski
milioner živeo kao beskućnik
(Šifra: MG158) |
23.09.2007 |
|
 |
Firentinski
policajci su u prvi mah mislili da imaju posla sa
beskućnikom, sirotanom koji je primoran da živi u kući
punoj starudija, kartonski kutija i zlatnih poluga. Malo
bogatstvo u zlatu, teško 43 kilograma, nalazilo se pored
svežnja obveznica ukupne vrednosti 13.000 evra, objavljeno
je na onlajn portalu estense.com. Neimenovani beskućnik,
kojeg je policija pronašla krajem jula, nalazio se u
labilnom mentalnom stanju pa je smešten u bolnicu.
Policija je zatim |
|
pretražila
njegovo sklonište i našla blago. Nakon otvaranja istrage,
policija je takodje otkrila da je vlasnik kuće isti
beskućnik koji poseduje još nekoliko stanova u Toskani i u
okolini Rima. U nastavku istrage policija je došla do
saznanja da neslućeni milioner godinama prima socijalnu
pomoć i da redovno uzima obroke u prostorijama narodne
kuhinje. Na kraju je "isplivalo" i nekoliko bankovnih
računa u Italiji, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Policija je
sada pokrenula i istragu o tome da li je on utajio porez.
Zasad se ne zna kakvog je mentalnog stanja protagonista
ove neverovatne priče, ali jedno je sigurno: izgled često
ume da prevari. Policija je otkrila da lažni klošar ima
tri rodjaka koji su ispričali da je uvek bio čudan i da
nikada nije plaćao državne dažbine, pa čak ni autobusku
kartu.
(Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Poremećen san
izaziva zdravstvene probleme
(Šifra: MG157) |
14.04.2007 |
|
|
Osobe koje imaju
problema sa spavanjem imaju povećani rizik da dobiju krvne
ugruške ili trombove, saopštili su američki naučnici. "Postoji
veza izmedju poremećenog sna i povećanog rizika od bolesti
koronarnih arterija, ali je ta veza još nejasna", rekao je
autor studije Džoel Dimsdejl (Joel Dimsdale) sa
Univerziteta u San Dijegu u Kaliforniji. Dimsdejl je rekao
da je u prethodnim istraživanjima već utvrdjena ta veza,
posebno kod osoba koje ne spavaju kvalitetno zbog dnevnog |
|
stresa. U
studiji se navodi da je grupa pacijenata ispitana putem
polisomnografa - aparata koji meri moždane talase tokom
spavanja kao i aktivnosti očiju, disanja, mišića i krvnog
pritiska. Naučnici su utvrdili da su dugi periodi budnosti,
kada osoba pokušava da spava a ne može, najviše povezani s
promenama u krvotoku i krvnoj koagulaciji i predispoziciji
za tromb.
(Beta)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Mršave bebe
imaju veće izglede da pate od depresije
(Šifra: MG156) |
10.03.2007 |
|
 |
Bebe, pre svega
devojčice, rodjene sa manjom kilažom imaju veće izglede da
kasnije u životu pate od depresije, pokazala je studija
američkih naučnika s Djuk Univerziteta. Naučnici su
pratili više od 1.400 dece starosti i ustanovili da je
povezanost premale kilaže beba i povećanog rizika od
depresije češća kod devojčica nego kod dečaka. Devojčice
koje su pri rodjenju imale masu manju od 2,5 kilograma
imaju oko šest puta veće izglede da pate od depresije
izmedju |
|
devete i 16.
godine života. U ranijim studijama utvrdjena je i
povezanost izmedju smanjene kilaže beba i povećanog rizika
za razvoj kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa u
kasnijim godinama.
(Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Poslepodnevna
dremka produžava život
(Šifra: MG155) |
22.02.2007 |
|
 |
Spavati posle
podne tri puta nedeljno je dobro za srce i produžava život,
posebno kod muškaraca, saopštili su američki naučnici. U
najnovijem istraživanju se navodi da redovno poslepodnevno
spavanje od najmanje 30 minuta tri puta nedeljno smanjuje
opasnost za 37 odsto od dobijanja kardio-vaskularnih
oboljenja. "Poruka je jasna - ako možete posle podne da
prilegnete, učinite to", izjavio je jedan od autora
studije, profesor Dimitrios Trišopulos iz Medicinske škole
u Atini. |
|
Poslepodnevno
spavanje ublažava stres kod osoba dobrog zdravlja, navodi
se u studiji i dodaje takvo spavanje ima zaštitni efekat
na organizam. Studiju su sproveli stručnjaci iz Atine i iz
Medicinske škole Harvard u Bostonu. Francuska vlada je
nedavno obelodanila svoj program promocije poslepodnevnog
spavanja, pošto jedna trećina Francuza pati od nesanice.
(Beta)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Prodaja
organske hrane u ekspanziji
(Šifra: MG154) |
18.02.2007 |
|
 |
Organska hrana
je u ekspanziji u SAD i Evropi, gde joj prodaja svake
godine poraste za pet do šest milijardi dolara, a očekuje
se da korist donese i svojim proizvodjačima u zemljama
Trećeg sveta, saopštili su stručnjaci na sajmu organske
hrane "Biofah" u nemačkom gradu Nirnbergu. "Prodaja
organske hrane u Evropi je do pre pet godina bila
koncentrisana na prodavnice zdrave hrane i specijalizovane
radnje", ukazao je na sajmu konsultant marketinške
kompanije |
|
"Organik
monitor", specijalizovane za industriju organske hrane,
Amardžit Sahota, prenosi Rojters. "Sada se ta hrana
prodaje u velikim supermarketima i njena tražnja premašuje
ponudu", dodao je on. Prodaja organske hrane u svetu
dostigla je lane procenjenih 39 milijardi dolara, u
poredjenju sa 33 milijarde dolara 2005, uz očekivanje
daljeg rasta za šest milijardi dolara u 2007, podsetio je
Sahota i ukazaoda je pomanjkanje takve hrane na tržištu
sve veće jer proizvodnja nije u stanju da ide u korak s
velikim rastom tražnje, naročito u Evropi i SAD. SAD zbog
toga moraju da uvoze organsku hranu iz Latinske Amerike,
Afrike, Azije i čak iz Evrope, podseća Rojters. Severna
Amerika i Evropa zajedno učestvuju sa 97 odsto u ukupnoj
svetskoj prodaji organskih prehrambenih proizvoda. Sahota
procenjuje da je prodaja u Evropi lane porasla 15 odsto,
pri čemu su najveća tržišta Nemačka, Velika Britanija,
Francuska i Italija. Prodaja u SAD, pak, raste 16 odsto
godišnje, čemu takodje doprinose veliki lanci supermarketa,
pre svega "Vol-Mart (Wal), koji su ponudili organske
proizvode na svojim policama. Sahota je ukazao da seljaci
u zemljama Trećeg sveta imaju sve uslove da izvuku dobit
iz rastuće tražnje, s obzirom na činjenicu da farmeri u
razvijenom svetu koriste više hemikalija od onih u
siromašnim zemljama. "Farmeri u Evropi, koji su ranije
koristili hemikalije na svojoj zemlji, moraju da čekaju
tri godine da se njihovo zemljište očisti pre nego što
dobiju organski sertifikat", napomeno je Sahota i ukazao
da seljaci u Trećem svetu ne koriste hemikalije, i da mogu
dobiti sertifikate, praktično, odmah. Seljaci u Africi već
izvlače korist iz tog trenda. U velikom broju zemalja, kao
što su Kenija, Uganda, Tanzanija i Egipat, došlo je do
preorijentacije u proizvodnji niza useva koji se sada
skoro sasvim proizvode za izvoz, ukazao je Sahota. "Procenjujem
da je proizvodnja organske hrane u Africi u poslednje
četiri godine porasla 9.000 odsto, a u Latinskoj Americi
1.000 odsto". U jednoj studiji, prezentovanoj na sajmu,
ističe se da, i pored toga, organska poljoprivreda još
uvek predstavlja samo neznatni deo globalne poljoprivredne
proizvodnje. U svetu je krajem 2005. oko 31 milion hektara
obradjivano na organski način, ali je to bilo samo 0,7
odsto ukupnih svetskih poljoprivrednih površina, navedeno
je u toj studiji, čiji je koautor Helga Viler (Willer) iz
švajcarskog Istraživačkog instituta za organsku
poljoprivredu. Znatan deo ukupnih površina činili su
pašnjaci u zemljama, kao što su Australija, Argentina i
Čile, čiji farmeri mogu brzo da dobiju organske
sertifikate jer ni ranije nisu koristili hemijska sredstva
u poljoprivredi.
(Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Ne može se
uticati na pol deteta pri porodjaju
(Šifra: MG153) |
09.02.2007 |
|
 |
Verovali ili ne
još ima ljudi kojima je pol deteta bitan, a jedno od
čestih pitanja koje se postavlja ginekologu je - kako da
rodim ćerku, šta da radim da bih rodila sina. A odgovor je
jednostavan - ništa! Za vreme ovulacije - sazrevanja i
izlaska jajne ćelije u trbušnu duplju, nastavci jajovoda
je obuhvataju i uvlače u šupljinu jajovoda. Ukoliko je tih
dana žena imala polni odnos spermatozoidi će iz vagine
prodreti kroz grlić materice u materičnu duplju i šupljinu
jajovoda. U proširenom delu jajovoda |
|
susreću žensku
jajnu ćeliju, opkole je i nastoje da prodru u nju. Kako
muška polna ćelija, ili spermatozoid, ima zadatak da
pronadje i oplodi jajnu ćeliju žene, ona ima i aktivnu moć
kretanja. Od svih spermatozoida samo jedan uspeva da
probije opnu jajne ćelije i da prodre u nju. Ženska polna
ćelija sadrži samo jednu vrstu hromozoma, takozvane X
hromozome, dok muška polna ćelija sadrži nejednake,
odnosno X i Y hromozome. Spermatozoidi koji sadrže X
hromozome su ženski determinisani, a oni Y su muški. Dakle,
pol deteta zavisi od toga koji će se spermatozoid spojiti
sa ženskom polnom ćelijom. Prema tome, otac je biološki
odgovoran za pol deteta, ali to ne znači da je „krivac“
ako stalno dobija mušku, ili žensku decu - spajanje muške
i ženske polne ćelije stvar je slučajnosti i na to se ne
može uticati.
(Mondo)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Smehom do
lepše figure i bez vežbe
(Šifra: MG152) |
20.01.2007 |
|
|
Osobe koje se
svakodnevno smeju 15 minuta mogu svake godine sagoreti
dovoljno kalorija za gubitak više od dva kilograma masnog
tkiva, tvrde američki naučnici. Istraživanjem na
Univerzitetu Vanderbilt utvrdjeno je da prilikom snažnog
smeha dolazi do potrošnje energije ekvivalentne onoj koja
je potrebna da se predje udaljenost od gotovo jednog
kilometra. Naučnici su u časopisu koji se bavi problemom
gojaznosti "International Journal of Obesity" objavili da
smeh podstiče |
|
brži rad srca i
istovremeno aktivira veliki broj mišića. Prateći 45
ispitanika, istraživači su utvrdili da se zbog smeha tokom
gledanja filmskih komedija troši 20 odsto više energije
nego kada je telo u stanju mirovanja. Ranija istraživanja
su pokazala da smeh pogoduje zdravlju srca i
funkcionisanju imunološkog sistema, kao i da ublažava
osećaj bola i povećava izgled za uspeh postupka veštačke
oplodnje.
(Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Izbegavajte
svakodnevne zablude o prehladi
(Šifra: MG151) |
09.01.2007 |
|
 |
Neka pravila
ponašanja u vezi sa prehladom potpuno su netačna, plod su
neznanja i zablude i trebalo bi da ih izbegavate. Ako vam
curi nos, boli grlo i osećate se malaksalo, ne morate
odmah trčati kod lekara, piti antibiotike ili uzimati
bolovanje. Prehlada je samo prolazna bolest koja se lako
leči, naravno ako znate kako. Pre svega nemojte se
utopljavati! Ako imate povišenu temperaturu višak
garderobe, ćebe i popijete topao čaj, sam će učiniti da
temperatura vašeg tela dalje raste. Ono |
|
što treba da
uradite je da isključite grejanje u stanu, otvorite prozor
na nekoliko minuta, obucite nešto od pamuka i popite
hladnu limunadu. Ako malo kašljete i kijate ne znači da
ste prikovani za krevet. Dok mirujete u bronhijama i
plućima će se lakše nagomilati sluz što može izazvati
bronhitis i upalu pluća. To ne znači da idete u teretanu
ili na žurku, ali izostajanje s posla, ili škole, nekoliko
dana, uz šetnju po kući biće sasvim dovoljno. Takodje,
postoji verovanje da treba malo više jesti dok ste bolesni,
što je netačno. Naročito nije potrebno jesti tešku i masnu
hranu jer se to teško vari i oduzima snagu organizmu.
Dakle, treba izbegavati meso, masne supe i čorbe, dok je
voće i povrće poželjno. Interesantno je da virus gripa ne
voli gaziranu sredinu, pa lekari preporučuju mineralnu
voda sa limunom, a mineralna voda je dobra i za izbacivane
lekova iz jetre. I na kraju jedna izreka u vezi sa gripom
i prehladom, koja je provereno tačna - ako se lečite, grip
traje sedam dana, a ako se ne lečite, traje nedelju dana.
(Mondo)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Otkriven gen
koji je uzročnik depresije
(Šifra: MG150) |
01.01.2007 |
|
 |
Ako se pitate
zašto ste već danima neraspoloženi i tužni odgovor leži u
genu P2RX7 za koji je utvrdjeno da je uzročnik depresije
Grupa kanadskih naučnika otkrila je da promene na genu
P2RX7 smanjuju negovu aktivnost i izazivaju veliki broj
depresija. To otkriće će omogućiti razvoj novih terapija
protiv depresije, objavila je francuska štampa. Naučnici
su, medjutim, istakli da na pojavu pomenutog oboljenja
utiču i spoljni faktori - veliki stresovi do kojih, na
primer, dolazi prilikom gubitka posla ili |
|
rastanka s
partnerom - budući da hormon stresa utiče na promene na
genu P2RX7. Lekovi koji se trenutno koriste protiv
depresije deluju na proizvodnju serotonina - "hormona
sreće", ali su, na veliko iznenadjenje, rezultati
pomenutog istraživanja pokazali da ne postoji nikakva
direktna veza izmedju P2RX7 i serotonina, iako, kako je
istakao Barden, antidepresivi zasnovani na serotoninu
funkcionišu. Ispitivanja obavljena na miševima pokazala su
da serotonin indirektno stimuliše P2RX7 zbog čega sadašnji
antidepresivi mogu da deluju, ali su za to je potrebne tri
sedmice, dok jedan nov proizvod testiran na miševima ima
trenutno dejstvo. Medjutim, potrebno je obaviti dodatna
ispitivanja pre no što taj lek bude mogao da se pojavi na
tržištu, što se očekuje tek za osam do 10 godina.
(Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Otkriven gen
odgovoran za autizam
(Šifra: MG149) |
18.12.2006 |
|
 |
Naučnici iz
francuskog Instituta Paster saopštili da su identifikovali
novi gen odgovoran za pojavu autizma. Istraživanje
pokazuje ključnu ulogu gena u organizaciji uspostavljanja
veza između neurona, preneo je medicinski časopis "Nejčer
dženetiks". Autizam, koji se pojavljuje pre treće godine
života, jeste ozbiljan poremećaj u razvoju. To oboljenje
pogađa više dečake, navodi se u studiji. Simptomi autizma
su odsustvo komunikacije sa spoljašnjim svetu i
ponavljanje |
|
određene vrste
ponašanja. "Otkriveni gen, nazvan SHANK3, ne objašnjava,
međutim, sve oblike autizma", rekao je naučnik Tomaa
Buržeron. Ista ekipa naučnika je 2003. godine otkrila
mutacije dva gena u hromozomu x, a koje su povezane sa
autizmom i Aspergerovim sindromom - blažim oblikom autizma.
Istraživači su tada otkrili da te genske anomalije utiču
na proteine i na formiranje zone komunikacije između
neurona. Naučnici su od tada istraživali regiju hromozoma
22 i otkrili promene odgovorne za mentalne poremećaje,
autizam i poremećaje u govoru, ali do sada novi gen nije
bio posebno identifikovan. Proučavajući petoro dece iz tri
različite porodice, naučnici su uspeli da idenfikuju gen u
toj zoni hromozoma. Gen SHANK3 utiče na proizvodnju
proteina koji reaguje na neurone i uspostavljanje veza
između njih. Promene tog gena dovode prvenstveno do
poremećaja u govoru kod autistične dece, navodi se u
studiji, kao i da je kod jednog pacijenta otkriven
duplirani oblik tog gena "što dokazuje koliko je autizam
složeno oboljenje".
(Beta)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
Crna čokolada
dobra alternativa aspirinu
(Šifra: MG148) |
23.11.2006 |
|
 |
Crna čokolada je
dobra kao i aspirin za smanjenje krvne koagulacije i
rizika začepljenja arterija, koji uzrokuju srčane udare,
saopštili su svetski naučnici. "Veliki ljubitelji čokolade
su nam dokazali da hemijska supstanca u kakau (flavonoidi)
ima isti hemijski efekat kao aspirin, koji smanjuje
opasnost od stvaranja krvnih ugrušaka", izjavila je
američka naučnica Dajen beker iz medicinske škole Džon
Hopkins. Prema njenim rečima, studija o crnoj čokoladi ne
sugeriše veliko |
|
konzumiranje
čokolade ili drugih slatkiša sa kakaom. Dajen Beker je
rekla da bi trebalo da se dnevno uzima nekoliko kockica
crne čokolade ili dve kašicice iste čokolade u obliku
praha. Naučnici su već ranije otkrili da je crna čokolada
bogata flavonoidima, koji snižavaju krvni pritisak i
blagotvorno utiču na krvotok. U najnovijoj studiji se
navodi da su i male količine crne čokolade dovoljne protiv
koagulacije krvi. "Pojesti parčence čokolade ili popiti
toplu čokoladu u okviru uravnotežene ishrane je dobro za
zdravlje", navodi se u studiji.
(Beta)
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
I zdravi ljudi
mogu da umru od straha
(Šifra: MG147) |
19.11.2006 |
|
 |
Naučnici su
saopštili da i zdravi ljudi mogu da umru od straha,
odnosno od posledica jake traume. Povećan nivo adrenalina
izazvan gledanjem horor filmova, za mnoge je više zabavan
nego zastrašujući. "Srce radi ubrzano, dlanovi se znoje,
ali se zna da će se izaći iz bioskopa kad se film zavrsi.
Medjutim, stvarni susret sa životnom opasnošću, poput
terorističkog napada ili prirodne katastrofe, izaziva
daleko veći stres", izjavio je američki naučnik Martin
Samjuels. Samjuels, koji je u |
|
klinici za
ženske bolesti u Bostonu stručnjak za uzroke iznenadne
smrti, izjavio je da čovek može da se na smrt uplaši i da
postoje dokazi da pod izvesnim okolnostima može da se umre
od straha. Američki stručnjak je rekao da emocionalna
reakcija na strah pokreće čitav niz procesa - nervne
ćelije emituju hemikalije u krvotok, zenice se šire,
disanje se ubrzava, krv dotiče u mišiće, što stvara višak
energije, potrebne da pobegnemo ili da se sukobimo sa
opasnošću. Samjuels je dodao da postoje osobe čije srce
može biti jako oštećeno od straha. "Mislim da je svaka
osoba potencijalno izložena ovom riziku. Svi mi u sebi
nosimo malu bombu. Ukoliko se nadjemo u situaciji da je
stres dovoljno veliki, ako nema izlaza, bilo ko od nas
može umreti pod takvim okolnostima", kaže američki ekspert.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da svake godine
najmanje 12 miliona ljudi umre od iznenadnog srčanog ili
moždanog udara.
(Beta)
|
|
|
|
|
|
|
| |
| | |
