RUBRIKE

 
Politika Ekonomija Drustvo Hronika Svet Kultura Sport
 
 
LINKOVI

 
B92 Beta Blic Danas Glas Javnosti MTS Mondo RTS Tanjug
 
 
Bramerc podneo izveštaj Savetu bezbednosti UN (Šifra: PL896)

15.05.2008

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc podneo je svoj šestomesečni izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, rekla je Tanjugu portparol Olga Kavran. Ona je navela kako je reč je o redovnom šestomesečnom izveštaju o radu Tužilaštva i on će u skladu sa procedurama UN postati zvanični dokument Saveta bezbednosti. Kavran, medjutim, nije mogla da kaže kada će izveštaj tačno biti dostupan na njihovoj internet stranici pošto je to interna procedura u Njujorku, ali su tužilac kao i
predsednik podneli svoj šestomesečni izveštaj. "Sam tužilac će biti u Njujorku početkom juna kada će dati svoj usmeni izveštaj Savetu bezbednosti i prilikom njegovog obraćanja Savetu mi ćemo svakako objaviti i ceo izveštaj i njegovo obraćanje", rekla je Kavran. Bramerc je dao i sveobuhvatnu ocenu o saradnji Srbije i drugih zemalja iz bivše Jugoslavije sa Tužilaštvom, zato što su šestomesečni izveštaji vezani za strategiju ispunjenja mandata suda. Ti izveštaji se odnose na sve ono što ima uticaja na strategiju ispunjenja mandata suda, a to uključuje i saradnju država poput Srbije, već i svih sa kojima tribunal, odnosno u ovom slučaju Kancelarija tužilaštva saradjuje, navela je portparol Kavran. Tužilac Bramerc inače učestvuje na regionalnoj konferenciji "Saradnja nacionalnih tužilaštava u sudjenjima za ratne zločine", koja se iza zatvorenih vrata održava na hrvatskom ostrvlju Brioni, zajedno sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Srbije i Hrvatske. Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i Bramerc su u sredu uveče na Brionima razgovarali o sprovodjenju Akcionog plana za saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, rečeno je Tanjugu u srpskom tužilaštvu za ratne zlocine. (Tanjug)
 Vaše Mišljenje
 
 
Lavrov: Obnoviti pregovore o Kosovu i Metohiji (Šifra: PL895)

14.05.2008

Rusija, Indija i Kina zalažu se za obnavljanje pregovora o Kosovu i Metohiji između Beograda i Prištine, izjavio je u Jekaterinburgu šef ruske diplomatije Sergej Lavrov posle razgovora sa ministrima spoljnih poslova Indije i Kine. Tri zemlje, rekao je Lavrov, smatraju da se "kosovsko pitanje" mora rešavati isključivo na temelju međunarodnog prava. Tri ministra su istakla da je jednostrano proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine, 17. februara, suprotno Rezoluciji 1244 Saveta
bezbednosti UN. "Rusija, Indija i Kina zalažu se za obnavljanje pregovora između Beograda i Prištine u međunarodnopravnim okvirima i za postizanje saglasnosti među njima o svim problemima te srpske pokrajine", istaknuto je u saopštenju koje je prenela agencija Itar-Tas. To je bio sedmi trilateralni ministarski sastanak od 2003. godine, kada su se šefovi diplomatija Rusije, Indije i Kine sastali na Generalnoj skupštini UN u Njujorku. Naredni takav sastanak će se održati 2009. godine u Indiji. Kosovski zvaničnici ne čekaju odluku o tom predlogu. Mešovita radna grupa za demarkaciju granične linije između Kosova i Makedonije, uz učešće Međunarodne civilne kancelarije, sastaće se ove sedmice, izjavio je za dnevnik "Zeri" kopredsedavajući radne grupe Besim Čolaku. On je rekao da radne grupe još nisu radile na terenu, jer se sada radi na pravilniku o radu zajedničke komisije, i dodao da preizborna kampanja u Makedoniji nema uticaja na rad zajedničke komisije. Čolaku smatra da će rad na demarkaciji potrajati duže nego što se očekuje, jer je potrebno rešiti "konkretne situacije na terenu". Iako je vlada Kosova očekivala da će Makedonija priznati nezavisnost Kosova i onda tek započeti proces demarkacije linije, to se nije dogodilo. Američka administracija smatra pitanje statusa Kosova i Metohije rešenim, izjavio je u Vašingtonu predstavnik Stejt departmenta Šon Mekkormak, komentarišući zalaganje Rusije, Narodne Republike Kine i Indije za nastavkom pregovora izmedju Beograda i Prištine. "Imam za sve svežu vest. Status Kosova je rešen, to je nezavisna država", kazao je portparol Mekkormak u Vašingtonu, a prenela ruska državna novinska agencija Itar-Tass. Do sada je od 192 države-članice UN jednostrani akt privremenih institucija samouprave na Kosmetu priznalo njih 40. (Mondo, Tanjug)
 Vaše Mišljenje
 
 
Stranke u Srbiji pregovaraju oko formiranja nove vlade (Šifra: PL894)

12.05.2008

Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i Srpska radikalna stranka usaglasile su predlog sporazuma o karakteru i programskim ciljevima "nove nacionalne vlade Srbije", potvrdio je Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS.  Sastanak delegacija koje su predvodili Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić održan je danas, dok se za sutra planira sastanak DSS sa predstavnicima koalicije okupljene oko Socijalističke partije Srbije.  Nikolić je u izjavi za Tanjug potvrdio da je
sa Koštunicom usaglasio principe kojima bi trebalo da se rukovodi "nova nacionalna vlada" i dodao da ostaje da se o tome izjasni koalicija okupljena oko SPS. Zamenik predsednika SRS je ocenio da se "ne dovodi u sumnju da je Srbija za Evropsku uniju, ali uz osnovni uslov da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije". On je precizirao da je postignut dogovor da se "pozove i koalicija okupljena oko SPS i da vidimo da li se oni slažu s tim principima".  Portparol DSS Andreja Mladenović je ranije izjavio da je na sastanku dogovoreno i da Aleksandar Vučić za sredu zakaže konsultacije oko formiranja gradske vlasti u Beogradu. Predstavnici liste "Za evropsku Srbiju" i Liberalno-demokratske partije počeli su u Beogradu razgovore o formiranju vlade u kojoj bi zastupljene bile i stranke nacionalnih manjina. Prioriteti te vlade biće da Srbiju uvede u Evropsku uniju, da se svim diplomatskim i političkim sredstvima bori za očuvanje Kosova i Metohije u okviru Srbije i da radi na stvaranju društva blagostanja i socijalne pravde, ističe se u saopštenju. "To su ciljevi za koje su građani Srbije glasali na upravo završenim parlamentarnim izborima i Demokratska stranka će zajedno sa svojim političkim partnerima preuzeti na sebe odgovornost da formira vladu koja će Srbiju učiniti zemljom ekonomskih potencijala, sa konkurentnim tržištem i jednakim šansama za sve naše gradane", piše u saopštenju. DS je naveo da je Srbiji potrebna politička i ekonomska stabilnost, veće investicije i otvaranje novih radnih mesta. "Lista 'Za evropsku Srbiju' će ovo obećanje dato gradjanima i ispuniti", ističe se u saopštenju DS-a. Prema rezultatima nedeljnih parlamenartrnih izbora, lista "Za evropsku Srbiju" imaće u Skupštini Srbije 102 mandata, LDP 13, a manjine sedam, što čini ukupno 122 poslanika. Listu "Za evropsku Srbiju" čine Demokratska stranka, G17 plus, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Srpski pokret obnove i Sandžačka demokratska partija. U Skupštini Srbije ima 250 poslanika i za formiranje većinske vlade ili podršku manjinskoj vladi mandatar mora obezbediti 126 glasova. Prema najnovijim podacima Republičke izborne komisije, SRS je osvojio 78 mandata, a koalicija DSS-Nova Srbija 30. Lista SPS-PUPS-JS ima 20 poslanika. U novom sazivu Skupštine Srbije poslanike će imati ukupno 18 partija i pokreta koji će nastupati samostalno, u koalicijama, na zajedničkim ili manjinskim listama. (Mondo, Beta)
 Vaše Mišljenje
 
 
Evropska koalicija pobedila na izborima u Srbiji (Šifra: PL893)

11.05.2008

Na parlamentarnim izborima u Srbiji, na osnovu obrađenih rezultata 97,84 odsto biračkog tela, odnosno 95,16 odsto biračkih mesta, lista Za evropsku Srbiju osvojila je 38,75 odsto glasova, ili 102 mandata, a SRS 29,22 odsto glasova, ili 77 mandata u Skupštini Srbije, saopštio je RIK. Za DSS-NS glasalo je 11,34 odsto birača, što je 30 mandata. Koalicija SPS-PUPS-JS osvojila je 7,57 odsto glasova građana i 20 mandata, a LDP 5,30 odsto glasova birača ili 14 mandata.  Za Bočnjačku koaliciju
glasalo je 0,92 odsto, što su dva mandata, a za Mađarsku koaliciju 1,86 odsto, što su četiri mandata. Koalicija Albanaca preševske doline dobila je 0,39 odsto, odnosno jedan mandat u Skupštini Srbije. Ovakvi rezultati vandrednih parlamentrnih izbora, ne omogučavaju nijednoj stranci da sama formira vladu. To znači da će matematika, po svemu sudeći, imati presudnu ulogu u formiranju nove skupštinske većine, odnosno nove vlade. Za razliku od prethodnih izbora, manje mandata osvojila je Srpska radikalna stranka, koja će umesto 81 imati 77 poslanika, a pad je zabeležila i Liberalno-demokratska partija, koja je osvojila 5,2 odsto glasova. To pokazuju rezultati Centra za slobodne izbore i demokratiju, u kojima se navodi i da je koalicija DSS-NS osvojila 30 mandata, a najveći skok zabeližila je koalicija SPS-PUPS-JS, kojoj pripada 20 mandata. Izbori u Srbiji bili su dobro organizovani i sprovedeni u skladu sa standardima Saveta Evrope i OEBS-a za demokratske izbore i dali su priliku biračima da se slobodno opredele, ocenili su u Beogradu šefovi posmatračkih misija Saveta Evrope i OEBS-a. Šef delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Žan Šarl Gardeto rekao je na konferenciji za novinare da je impresioniran izlaznošću i da to svedoči o poverenju birača u izborni proces. Predstavici međunarodne posmatračke misije, koju čine Parlamentarna skupština Evrope, OEBS i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, naveli su da je bilo manjih nepravilnosti, ali i ukazali da su senku na izbore bacile prozivke i pretnje najvišim funkcionerima tokom predizborne kampanje. (B92, Beta, Tanjug)
 Vaše Mišljenje
 
 
Usvojeni SSP i energetski sporazum sa Rusijom (Šifra: PL892)

09.05.2008

Vlada Srbije usvojila je glasovima ministara iz Demokratske stranke i G17 plus predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, a za vreme glasanja iz sale su izašli premijer Vojislav Koštunica i ministri iz Demokratske stranke Srbije. Kako saznaje agencija Beta, nakon što je na dnevni red stavljen predlog zakona o ratifikaciji SSP-a, iz sale su izašli Koštunica i ministri iz DSS, a sednicu je vodio potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Prema ranijim
najavama iz DS, vlada će uputiti predlog tog međunarodnog sporazuma na ratifikaciju novom sazivu parlamenta. Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je da će ministri DSS i Nove Srbije odbaciti Predlog SSP i tražiti dodatne pregovore sa Unijom. SSP je potpisao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić 29. aprila u Luksemburgu. Potiv potpisivanja tog dokumenta bili su ministri iz DSS i NS, iako je u decembru Vlada Srbije jednoglasno odlučila da Djelić potpiše SSP, kad Srbiji bude ponudjen. Objašnjenje ministara iz koalicije DSS-NS je da se potpisivanjem SSP-a priznaje jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, bez ozbira što zvaničnici EU tvrde da je taj sporazum neutralan u odnosu na status Kosova i Metohije. Koštunica je izjavio da članovima vlade nije predočen originalni tekst SSP-a, koji je potpisan u Luksemburgu, što je Đelić negirao. "Ti tekstovi su na sajtu i moći će svako da ih pogleda, a članovima vlade ću pokazati tekst kako bi se uverili da je to ono što je potpisano", rekao je Đelić uoči sednice. Vlada Srbije nakon toga je jednoglasno usvojila i predlog zakona za ratifikaciju energetskog sporazuma sa Rusijom. Za taj predlog glasali su svi prisutni ministri, a sednicom je predsedavao premijer Vojislav Koštunica koji je, zajedno sa ministrima iz Demokratske stranke Srbije prethodno izašao iz sale, za vreme izjašnjavanja o predlogu za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, saznaje Beta. Oni su se u salu vratili kada je počelo razmatranje energetskog sporazuma. Predlog o upućivanju na ratifikaciju energetskog sporazuma sa Rusijom bio je dva puta na dnevnom redu sednice vlade, ali za njega nije bila većina članova vlade. Sa tim predlogom bili su saglasni ministri iz koalicije DSS-NS, dok su ministri iz G17 plus bili protiv, a iz DS-a nisu želeli da se izjašnjavaju. Odbijanje da glasaju za ratifikaciju energetskog sporazuma ministri iz DS-a su objasnili time da raspuštena skupština nema kapacitet da se izjašnjava o tako važnom dokumentu. Sada su, kako su naveli, spremni da ga vlada prihvati jer će se o njemu izjasniti parlament u novom sazivu, posle izbora. Energetski sporazum potpisao je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić 25. januara u Moskvi. Tim sporazumom je predvidjeno osnivanje zajedničkog preduzeća za izgradnji magistralnog gasovoda kroz Srbiju, propusne moći 10 milijardi kubika gasa godišnje, kao i da ruski Gasprom kupi 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra i u tu kompaniju investira najmanje 500 miliona evra. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Moguća koegzistencija Euleksa i UNMIK-a na Kosovi (Šifra: PL891)

09.05.2008

Suočeni sa ruskim odbijanjem povlačenja misije UN sa Kosova, Evropska unija i SAD vrše pritisak na generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna da odobri rešenje koje bi omogućilo paralelno postojanje UNMIK-a i Euleksa pre nego što 15. juna stupi na snagu ustav Kosova koji su Vašington i Brisel odobrili, piše briselski nedeljnik "Juropjen vojs". Jedan od scenarija o kojima se razmišlja je "rekonfiguracija" misije UNMIK-a, koja bi ostala u srpskim regionima na Kosovu, dok bi misija Evropske
unije bila zadužena za većinski albanski deo Kosova, koji sebe smatra nezavisnim od Srbije. "Upali smo u veoma nezgodnu situaciju", kaže jedan zapadni diplomata za briselski list. EU postaje sve više svesna da bez promene uloge UNMIK-a, njena jednostrano poslata misija na Kosovu neće moći da profunkcioniše. Isto važi i za specijalnog predstavnika EU na Kosovu, Pitera Fejta, koji ima dvostruku rolu, pa je ujedno i takozvani "međunarodni civilni predstavnik". A, prema pisanju dnevnika "Koha Ditore", šef Misije Euleksa, francuski general Iv de Kermabon "čak i po cenu odlaska sa funkcije ne prihvata da prima naređenja" iz sedišta UN u Njujorku. Prištinski list ističe da je ovakav stav De Kermabona razlog zašto nema napretka oko formiranja komandnog lanca Euleksa na Kosovu. "Sve zavisi od Iv de Kermabona čiji stav čak dovodi u opasnost njegovu funkciju na Kosovu, pošto u Briselu nema jednoglasja. Ima onih koji zbog nečega što zovu uspehom, mogu da dovedu u pitanje i opstanak De Kermabona, samo da bi se dobila saglasnost Rusije", izjavili su za dnevnik izvori u Briselu. Oni koji dobro poznaju generala De Kermabona smatraju da ima malo ili nimalo šanse da on promeni stav oko komandnog lanca, što se u UN smatra ključnim stavom da se dobije saglasnost Rusije za uspostavljanje misija EU na Kosovu. "Upravo zbog toga De Kermabon ne dolazi u Prištinu, čekajući da posle 15. juna započne bez ikakve smetnje ostvarivanje misije Euleks", kazali su za dnevnik izvori iz Brisela. De Kermabon je, prema pisanju "Koha Ditore", spreman na jedini ustupak - da o ostvarivanju misije redovno obaveštava Kancelariju UN-a u Prištini, kako bi ta kancelarije o tome izveštavala sedište UN-a i posredno i SB UN-a. Iako se u Briselu i Vašingtonu računalo s povlačenjem UNMIK-a do 15. juna, odnosno s paralelnim stupanjem na snagu misije Euleks i ustava "nezavisnog Kosova", sada je jasno da će, što se tiče misije, taj vremenski okvir morati da se menja. "Juropjen vojs" navodi da je EU prošle godine želela rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja bi omogućila da se promeni međunarodno prisustvo na Kosovu nakon rešenja statusa. Sa obzirom na neuspeh pregovora, Brisel je prešao na drygi plan zahtev generalnom sekretaru UN-a da odobri "interpretaciju rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244" pod kojom bi EU mogla da pošalje svoju misiju na Kosovo. Rusija je, međutim, izvršila pritisak na Bana, i poručila mu da ne pomišlja na takav potez. Stoga američke, britanske i francuske diplomate sada smišljaju kontra-pritisak na Bana, piše "Juropjen vojs", prenoseći tvrdnje zapadnih diplomata. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Rusija podržava Sporazum Srbije sa Evropskom Unijom (Šifra: PL890)

08.05.2008
Rusija u potpunosti podržava potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom Unijom, istakao je predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, saopštila je pres služba predsednika Srbije. Kosačov je podržao i napore da Srbije postane članica Evropske Unije. U osvrtu na političku situaciju u Srbiji Kosačov je ocenio je da je u javnosti "nametnuta lažna dilema Evropa ili Rusija". Ruski zvaničnik je kao primer za to naveo energetski sporazum, koji kao multilateralni ugovor uključuje ruske, srpske, ali i kompanije iz više zemalja Evropske Unije. Tadić je podvukao važnost principijelnog stava Rusije za očuvanje teritorijalne celovitosti i odbrane principa međunarodnog prava. Predsednik Srbije je izrazio zadovoljstvo činjenicom da su odnosi dve zemlje u stalnom usponu, a na sastanku je ocenjeno i da postoji dovoljno prostora za unapređenje bilateralne saradnje, navodi se u saopštenju. Ruska federacija dodelila je predsedniku Srbije Borisu Tadiću orden povodom 9. maja, Dana pobede. Predsedniku Srbije orden je uručio savetnik predsednika Rusije za pitanja države i crkve Boris Kuničev. To odlikovanje ustanovljeno je na 50. godišnjicu Dana pobede. (Beta, Tanjug)
 Vaše Mišljenje
 
 
EU: Nikakav tajni i nepoznat papir ne postoji (Šifra: PL889)

08.05.2008

Ovlašćeni čelnici Evropske unije i Srbije su 29. aprila u Luksemburgu javno potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i privremeni trgovinski sporazum, a tada nije potpisan, niti utanačen nikakav "tajni" ili "javnosti nepoznat papir", rekli su agenciji Beta zvaničnici Unije u Briselu. Potpisivanje bilo kakvih "tajnih nagodbi", kako je podvučeno, ne dozvoljavaju propisi i zakonski postupak u Evropskoj uniji, a o sporazumu sa Srbijom su vođeni pregovori dve strane i oni su potpisani na
potpuno isti način kao što je to učinjeno i sa Hrvatskom, Makedonijom, Bosnom i Albanijom. Zvaničnici u Briselu su to rekli zamoljeni da se osvrnu na izjavu srpskog premijera Vojislava Koštunice da je, uz sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan i "jedan prateći sporazum koji još uopšte nismo videli", uz ocenu da je reč o "pokušaju velike prevare". Funkcioneri u Evropskoj komisiji i Savetu ministara Evropske unije su predočili da su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i privremeni trgovinski sporazum javni dokumenti, u koje svi građani mogu imati uvida jer se nalaze na web stranici Saveta ministara Evropske unije. Funkcioneri slovenačkog predsedništva EU i zvaničnici u Evropskoj komisiji su podvukli da je čin potpisivanja sporazuma u Luksemburgu bio javan, a potpisani dokumenti, koje su prethodno parafirali visoki zvaničnici srpske vlade, se moraju dati na odobrenje i parlamentima Srbije i zemalja članica EU, kao i Evropskom parlamentu. Direktor Jedinice za sporazume u Evropskoj komisiji Filip Evans je Beti stavio do znanja da su i vlada u Beogradu, isto kao i Evropska komisija i vlade zemalja-članica EU bile potpuno upoznate s tokom, sadržinom pregovora i njihovim "tehničkim okončanjem", kad je na sporazum o stabilizaciji i privremeni trgovinski sporazum stavljen paraf, a potom i potpis. Jedinica za sporazume u Evropskoj komisiji je jedina ovlašćena ustanova koja raspolaže i članicama EU stavlja na raspolaganje sve sporazume i ugovore koje je Evropska unija sklopila unutar sopstvenog okvira ili sa trećim zemljama ili partnerima. Evans je objasnio da svi sporazumi takve vrste moraju proći postupak usaglašavanja u parlamentima članica EU i Evropskom parlamentu. (Beta)
 Vaše Mišljenje
 
 
Srbima besplatne vize za 17 zemalja Evropske Unije (Šifra: PL888)

05.05.2008

Sedamnaest evropskih zemalja će od sada izdavati besplatno vize građanima Srbije koji putuju u "šengensku zonu", proizlazi iz poziva koji su uputili Evropska komisija i slovenačko predsedništvo EU u Briselu. Taj korak se uklapa u "izglede za potpuno ukidanje viza" EU srpskim državljanima i "znak je, takođe, rešenosti cele Evropske unije da podrži evropsko opredeljenje i pripadnost Srbije Evropi". To se navodi u zajedničkom saopštenju sedamnaest evropskih zemalja koje su podržale
poziv Evropske komisije i slovenačkog predsedništva EU, a među njima su Francuska, Slovenija, Nemačka, Austrija, Kipar, Danska, Španija, Estonija, Grčka, Mađarska, Italija, Litvanija, Luksemburg, Slovačka, Švedska i Češka, kao i Norveška. Te države su saopštile da su uz podršku koju pružaju Srbiji da bi joj pomogle da se približi Evropskoj uniji, odlučile da "u potpunosti iskoriste poziv na fleksibilnost prema Srbiji, koji je uputila Evropska komisija", i da besplatno izdaju vize svim pojedincima koji mogu dobiti "šengenske vize". Evropska komisija je ocenila da bi ova mera trebalo da dovede do toga da besplatne vize država EU dobije oko 80 odsto srpskih građana, uz posebnu opasku da "većina srpskih državljana mlađih od 25 godina odsad može besplatno dobijati vize". Ambasada Francuske u Beogradu saopštila je da će od danas početi da primenjuje smernice za izdavanje besplatnih viza za građane Srbije, koje su u usvojile 17 evropskih zemalja. U saopštenju ambasade Francuske se navodi da će primena tih smernica imati i za cilj obezbeđivanje besplatnih viza sa sve osobe mlađe od 25 godina i bližu rodbinu srpskih državljana koji žive u Francuskoj. Potpredsednik Evropske komisije Žak Baro u sredu će doputovati u Beograd kako bi srpskim zvaničnicima predstavio tehničke uslove za ukidanje viza građanima Srbije. Baro će uručiti predsedniku Srbije Borisu Tadiću i potpredsedniku vlade Srbije Božidaru Đeliću mapu puta sa uslovima koje Srbija treba da ispuni za postepeno ukidanje viza za njene građane. Uručenju će prisustvovati i ministar pravde Dušan Petrović. U Briselu je istaknuto da je reč o "činu poverenja i dobrodošlice srpskim građanima da postanu deo evropske porodice". Putna mapa osnova je za konačnu liberalizaciju viznog režima EU za srpske građane, što bi moglo da se postigne, prema najavama, do kraja ove ili početkom iduće godine. Vlada u Beogradu i Evropska komisija prethodno moraju da obave pregovore o zaključenju sporazuma o ukidanju viza, a posle potpisivanja tog sporazuma, prema najavama iz Brisela, ukidanje viza za srpske građane će biti primenjivano postepeno, u toku iduće godine. Uslovi koje Srbija mora da ispuni da bi liberalizacija viza stupila na snagu, uključuju izdavanje biometrijskih pasoša u skladu sa standardima EU, suzbijanje ilegalne imigracije i sprovođenje sporazuma o readmisiji, odnosno o prihvatanju vraćenih ilegalnih imigranata. Od vlasti u Beogradu se traži i potpuno siguran nadzor granica, otkrivanje i razbijanje mreža ilegalne imigracije, suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Vlasti u Beogradu moraju, pored ostalog, doneti i zakone o sprečavanju finansiranja terorizma i oduzimanju imovine stečene kriminalom, navodi se u mapi puta. (Beta)
 Vaše Mišljenje
 
 
Pretnje smrću predsedniku Srbije Borisu Tadiću (Šifra: PL887)

05.05.2008

Predsednik Srbije Boris Tadić dobio je pismo u kojem mu se preti smrću. On je odbio da komentariše te navode dok je Tužilaštvo saopštilo da istražuje pretnje. Dnevnik "Blic" preneo je da je predsednik Srbije dobio preteće pismo. Dnevnik navodi da je imao uvid u sadržaj pisma u kome se, između ostalog, Tadić proziva da će "položiti račune za izdaju zemlje i da će kao dokazani izdajnik srpskog naroda dobiti ono što mu sleduje - metak u čelo". "Samo vi, izdajnici, imajte na umu da je
najteže krivično delo izdaja naroda i države, a to je baš ono što vi činite. I nemojte biti sigurni da vas zbog toga neće stići ruka pravde i sa najstrožom mogućom kaznom", prenosi "Blic" deo pretećeg pisma, za koje tvrdi da jedno od brojnih koja stižu na adresu predsednika Republike. Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić odbio je da komentariše navode "Blica" da mu je upućeno preteće pismo, rekavši da je ta stvar u rukama nadležnih organa. "U Srbiji ne sme da se pravi atmosfera linča. Ne govorim o sebi, nego o svim ljudima, svaki čovek mora biti zaštićen", rekao je Tadić novinarima posle otvaranja Parka Republike Srpske u Beogradu. On je istakao da posle izbora 11. maja neće biti takve atmosfere i huškanja, i da će nadležni organi raditi svoj posao. Apelovao je na političare da se smire i da zarad nekoliko procenata glasova više na izborima ne stvaraju "zlu krv" u Srbiji. Republičko javno tužilaštvo saopštilo je da je upoznato sa pretnjama predsedniku i da preduzima sve iz okvira svoje zakonske nadležnosti povodom pretećeg pisma. "Nadležni državni organi preduzimaju sve mere kako bi se zaštitio predsednik Republike Srbije i identifikovali učinioci ovog krivičnog dela", navedeno je u saopštenju Tužilaštva. Tužilaštvo podseća da je povodom pretećih plakata u kojima su sadržane pretnje predsedniku Tadiću i potpredsedniku vlade Božidaru Đeliću već uputilo zahtev nadležnim organima za prikupljanje potrebnih obaveštenja kako bi se prikupili dokazi i identifikovali učinioci. Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović odbacio je mogućnost da su kritike koje su Borisu Tadiću upućivali njegovi politički protivnici mogle da budu povod za pretnje smrću. Negirajući da su izjave politčkih zvaničnika mogle da budu inspirativne za one koji su Tadiću pretili smrću, Mladenović je naglasio da DSS iznosi jasne političke stavove i da ne vodi "prljavu izbornu kampanju". "Među nama postoje velike razlike i bitna politička osporavanja i ta osporavanja su jasna. Ali smo mi protiv bilo kakvih vidova nasilja i pretnji bilo kojem učesniku u kampanji", istakao je on na konferenciji za novinare koalicije DSS-NS. Upitan da li su predstavnici te koalicije izjavama da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU "antidržavni i protivpravni čin" inspirisali i "pisce" parola da su Boris Tadić i Božidar Đelić "državni neprijatelji", odgovorio da je ta koalicija iznosila samo svoj jasan politički stav i da će to i dalje činiti. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
 
 
Đelić: Većina građana za ulazak Srbiju u EU (Šifra: PL886)

05.05.2008

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da, prema poslednjim istraživanjima, rađenim nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Evropskoj uniji, više od 70 odsto građana podržava ulazak Srbije u EU. On je na konferenciji "Kako ubrzati integraciju Srbije u EU", rekao da to podržava i značajan deo glasača stranaka koje se protive evropskim integracijama. Đelić je kazao je da je Srbiji godišnje potrebno od dve do tri milijarde evra kako bi bio
održan postojeći nivo plata, penzija, socijalnih davanja i investicija u infrastrukturu, naglasivši da "to nije politika već neumoljiva realnost makroekonomije". On je podsetio da je tri četvrtine investicija u Srbiju stiglo iz zemalja EU i da je od 4,5 milijardi evra, dve milijarde direktno upućeno iz Unije, a 1,3 milijarde evra kredita obezbeđeno za izgradnju i rekonstrukciju puteva i bolnica. Prema njegovim rečima, Srbija je potpisivanjem SSP-a dobila šansu, a spirala ulaganja mogla bi da se desi, posle dolaska kompanije "Fijat" u našu zemlju. Potpredsednik vlade ponovio je ranije istican cilj da zemlja postane kandidat za ulazak u EU do kraja godine, kao i da je realizacija plana od 200.000 novih radnih mesta izvodljiva čim počne Srbija pregovore za članstvo u evropskoj porodici naroda. "Na pitanje kako obezbediti evropski put, odgovor je jasan, tako što će na izborima 11. maja pobediti proevropske snage. Srbija je prešla nevidljivi Rubikon i jasno je da će samo vada koja će sarađivati sa Haškim tribunalom dobiti pozitivni izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca i ući u sledeću fazu pridruživanja", naveo je Đelić. Skup "Kako ubrzati integracije Srbije u EU" održava se u Domu Narodne skupštine, a ucesnicima će se u toku dana obratiti i predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić, kao i direktorka Vladine kancelarije za pridruzivanje EU Tanja Mišćević. Većina građana Srbije, 53 odsto, podržava potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a 80 odsto građana smatra da je važno da budu ukinute vize za EU. (Tanjug, Beta)
 Vaše Mišljenje
 
 
Đelić: Srbija će za četiri godine biti u EU (Šifra: PL885)

30.04.2008

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić uveren je da će Srbija, nakon što je potpisala SSP, za četiri godine ući u Evropsku Uniju. "Potpisivanje Sporazuma je vrhunski čin patriotizma onih koji su juče bili u Luksemburgu", rekao je potpredsednik Vlade Srbije na konferenciji za novinare u zgradi Vlade. Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je ekonomski razvoj politika kojom se brani integritet i države i svakog građanina. On je dodao da "to predstavlja samo ključnu i važnu
stanicu za našu zemlju na putu ka EU", a da je "puna, praktična primena Sporazuma u rukama građana Srbije, koji o tome odlučuju 11. maja na izborima".  Đelić je rekao da je u utorak bio prelomni trenutak za Srbiju, koja je "prešla Rubikon", i da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju čin vrhunskog patriotizma.  Božidar Đelić kaže da je Srbija potpisivanjem SSP-a "overila svoju evropsku budućnost" i dobila značajne trgovinske povlastice u oblasti investicija i izvoza.  "Sporazum je ključni element stabilnosti za sve one koji nameravaju da investiraju u Srbiju, jer obezbeđuje dugoročnu ekonomsku stabilnost", rekao je potpredsednik Vlade na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Prema njegovim rečima, prvi direktan efekat potpisivanja Sporazuma je Memorandum o strateškom partnerstvu između italijanskog Fijata i kragujevačke Zastave, koji je upravo potpisan u Beogradu.  Uz to, zagarantovana je godišnja kvota za izvoz šećera od 180.000 tona, kao i kvota za izvoz goveđeg mesa od 8.700 tona godišnje.  Srbija je prvi put dobila i zagarantovanu kvotu za izvoz vina u EU od 63.000 hektolitara na godišnjem nivou, dok ribarska industrija dobija dodatani podsticaj dobijanjem zagarantovane kvote za izvoz 15 tona pastrmke i 60 tona šarana godišnje, rekao je Đelić.  Sporazum u potpunosti poštuje celovitost i teritorijalni integritet Srbije, što garantuje član 135 Sporazuma, naglasio je Đelić. On je rekao da je druga ulaznica u EU nov pasoš Srbije, dodajući da će do kraja godine za državljane Srbije biti ukinute vize za ulazak u zemlje EU. "Najmoderniji pasoš u Evropi danas biće srpski. U subotu ćemo dati 204 prva pasoša za naše najzaslužnije gradjane. Zatim, od maja počinjemo za sve i u junu dobiće ga svaki naš gradjanin. Zahvaljujući ovom pasošu, do kraja godine ukidamo vize", kazao je Djelić. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je ekonomski razvoj politika kojom se brani integritet i države i svakog građanina. Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izjavio je da bi Srbija izgubila 700 milijardi evra ukoliko odstupi od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Na skupu u organizaciji Evropskog pokreta, Kovačević je objasnio da bi u uslovima važenja Sporazuma bruto domaći proizvod po glavi stanovnika do 2015. godine iznosio 12.000 evra, a slučaju njegove suspenzije 6.000 evra. On je naveo da bi posledice u slučaju suspenzije Sporazuma bile katastrofalne za Srbiju jer bi se zaustavili državni razvoj, investicije i zapošljavanje. Srpska radikalna stranka najavila je obaranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u novom sazivu parlamenta jer, kako kažu, Božidar Đelić nije imao ovlašćenje da ga potpiše. Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević kaže da to nije tačno i da je potpis vicepremijera legitiman. (B92)
 Vaše Mišljenje
 
 
Evropska unija potpisala SSP sa Srbijom! (Šifra: PL884)

29.04.2008

Evropska unija potpisala je sa Srbijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Sporazum je u ime Srbije potpisao potpredsednik vlade Božidar Đelić. U ime EU SSP su potpisali evropski komesar za proširenje Oli Ren i šef diplomatije Slovenije kao predsedavajuće EU Dimitrij Rupel. Potpisivanju su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić. Svečanom činu prisustvovao je i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer
Solana i ministri spoljnih poslova 27 članica. Svi oni složili su se da je danas veliki dan za Srbiju i izrazili nadu da će zemlja istrajati na putu ka evropskim integracijama. Primena sporazuma, koji je potpisan u formi u kojoj je parafiran, zavisiće od ocene Saveta ministara EU da li je dostignuta puna saradnja sa Haškim sudom. "Savet pozdravlja potpisivanje SSP i Privremenog sporazuma sa Srbijom kao važan korak zemlje na putu ka EU i raduje se intenziviranju saradnje sa Srbijom kroz sveobuhvatan okvir koji pružaju ovi sporazumi i drugi mehanizmi Procesa stabilizacije i pridruživanja", ističe se u zaključcima koje je Savet ministara usvojio na današnjem sastanku u Luksemburgu. "Savet podseća na članove 2, 4 i 133 SSP i na članove 1 i 54 Privremenog sporazuma i ističe da je puna saradnja s Haškim tribunalom, uključujući sve moguće napore da se uhapse i isporuče optuženici, ključan element ovih sporazuma", dodaje se u tekstu. "U skladu s tim, ministri su se dogovorili da tekst SSP pošalju svojim parlamentima na ratifikaciju, a Zajednica je odlučila da primeni Privremeni sporazum čim Savet bude konstatovao da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom", ističe se u zaključcima. Portparol holandskog Ministarstva spoljnih poslova Bart Rijs izjavio je da je Savet ministara doneo odluku da SSP sa Srbijom odmah po potpisivanju praktično automatski bude stavljen van snage sve do ispunjenja uslova pune saradnje sa Haškim tribunalom. “Ratifikacija i primena sporazuma će početi tek kada Savet bude odlučio da je Srbija ostvarila punu saradnju sa Haškim tribunalom”, dodao je holandski portparol. Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova, ocenio je da izjava ministra spoljnih poslova Holandije pre svega predstavlja objašnjenje za holansku javnost zašto je sa Srbijom potpisan SSP, sa obzirom na to da se Holandija najviše protivila tome dok se ne završi saradnja sa Hagom. On kaže i da ta izjava nikako ne umanjuje značaj sporazuma koji je potpisan. Evropski komesar za proširenje Oli Ren kazao je da je potpisivanje sporazuma "jak signal Srbima" da imaju evropsku perspektivu, I da su otvorena vrata za buduću kandidaturu srbije u EU. Ren je izjavio da je SSP sa Srbijom "statusno neutralan" jer se njime ne određuje status Kosova, kao i da svako ko kaže drugačije - ne govori istinu. Visoki predstavnik EU Havijer Solana izjavio je dan je danas važan dan za Srbiju i srpski narod, ali i za Evropu. "Mislim da srpski narod sada treba da oseća da je bliži EU, ekonomskom prosperitetu. Za mlade u Srbiji ovo je poruka da znaju da za njih ima mesta u evropskoj porodici", rekao je Solana. Današnjim potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU Srbija, posle dve i po godine, čini prvi institucionalni korak ka kandidaturi i punopravnom članstvu u Evropskoj uniji (EU). Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbija je, u okviru državne zajednice sa Crnom Gorom, počela još 10. oktobra 2005, ali su 3. maja 2006. pregovori suspendovani zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom. Beograd je nastavio pregovore sa Briselom 13. juna 2007, a Sporazum je parafiran 7. novembra iste godine. (Mondo)
 Vaše Mišljenje
branko Jako prijatna vest. Srbija puzi napred i pored toga što njom idalje haraju štetočine i lopovi poput Vojislava Koštunice, Tomislava Nikolića i Velimira Ilića.
 Vaše Mišljenje
 
 
Značaj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (Šifra: PL883)

29.04.2008

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji Srbija danas treba da potpiše sa EU, definiše uslove za slobodan protok robe, kretanje radnika i kapitala, kao i saradnju u nizu oblasti - od usklađivanja propisa, do političkog dijaloga i finansijske saradnje. Sporazumom su obuhvaćene oblasti trgovine, carina, subvencija, dampinga i koncesija, zaštite potrošača, konkurencije i državnih monopola, intelektualne i industrijske svojine, javnih nabavki, socijalne politike, obrazovanja,
transporta, energetike, životne sredine. Definisanse su i obaveza i modaliteti saradnje u oblastima bankarstva i osiguranja, pravosuđa, bezbednosti, zaštite ličnih podataka, kontrole granica i azila, borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma. Stupanjem na snagu Sporazuma ukidaju se carine i količinska ograničenja na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije u Zajednicu. Ukidaju se i carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Zajednice u Srbiju, osim proizvoda navedenih u aneksu sporazuma. Te carine će se postepeno smanjivati i ukidati u prelaznom periodu. Zajednica i Srbija će, u periodu od najviše šest godina, počevši od stupanja na snagu SSP, postepeno uspostaviti bilateralnu zonu slobodne trgovine, propisano je. Srbija se sporazumom obavezuje da nastavi da podstiče saradnju i dobrosusedske odnose sa drugim državama regiona uključujući i odgovarajući stepen međusobnih koncesija u pogledu kretanja lica, robe, kapitala i usluga, kao i razvoj projekata od opšteg interesa. Srbija se sporazumom obavezuje da započne pregovore sa državama koje su već potpisale SSP, radi zaključivanja bilateralnih ugovora o regionalnoj saradnji, čiji će cilj biti povećanje obima saradnje između tih država. Glavni elementi tih ugovora će biti politički dijalog, uspostavljanje zona slobodne trgovine, uzajamne koncesije u pogledu kretanja radnika, prava na poslovno nastanjivanje, pružanja usluga, tekućih plaćanja i kretanja kapitala, kao i drugih politika koje se odnose na kretanje lica, na istom nivou koji je predviđen i Sporazumom. Ti ugovori sa zemljama koje su potpisale SSP će biti zaključeni u roku od dve godine od stupanja na snagu sporazuma. Srbija će započeti slične pregovore sa preostalim državama u regionu kada te države budu potpisale SSP. Prema tekstu sporazuma, državljani Srbije koji su zakonito zaposleni na teritoriji države članice EU neće trpeti diskriminaciju na osnovu državljanstva u pogledu uslova rada, naknade ili otpuštanja, u poređenju sa položajem državljana te države. Pristup tržištu rada imaće i supružnik i deca zakonito zaposlenog radnika iz Srbije na teritoriji EU. Uzimajući u obzir situaciju na tržištu rada u državama članicama i u zavisnosti od njihovog zakonodavstva, postojeće pogodnosti u pristupu zapošljavanju za radnike iz Srbije priznate od strane država članica u okviru bilateralnih sporazuma treba da se očuvaju i, po mogućnosti, poboljšaju. Saradnja između strana, navodi se u sporazumu, u oblasti promovisanja i zaštite ulaganja imaće za cilj uspostavljanje povoljne klime za privatna ulaganja, što je ključno za ekonomsku i industrijsku revitalizaciju Srbije. Prema tekstu sporazuma, cilj celog procesa priduživanja je podržavanje napora Srbije u jačanju demokratije i vladavine prava, doprinos političkoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji regiona i obezbeđivanje odgovarajućeg okvira za politički dijalog. U članu 135 sporazuma se navodi: "Ovaj Sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane". "Ovaj Sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji". Propisano je da će strane potpisnice - EU i države članice odnosno EU ili države članice s jedne i Republika Srbija s druge strane -odobriti sporazum u skladu sa svojim propisanim procedurama. Sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca koji sledi nakon dana kada su strane jedna drugu obavestile o okončanju postupaka odobravanja. (Beta)